Početna strana > Prikazi > "Srebrenička podvala" - prikaz knjige Ratka Škrbića
Prikazi

"Srebrenička podvala" - prikaz knjige Ratka Škrbića

PDF Štampa El. pošta
Miloš Milojević   
nedelja, 26. april 2015.

Prikaz knjige Ratka Škrbića Srebrenička podvala, Beograd 2015.

Prošlo je gotovo dve decenije od kontroverznih dešavanja u Srebrenici u leto 1995. godine. Od nasilnih događaja koji su im prethodili, a koji su obeležili raspad Jugoslavije protekao je i duži vremenski period. Ipak, i pored toga malo koji od ovih događaja je odgovorno i stručno istorijski istražen. Ovome su delimično doprineli uobičajni činioci kada je reč o nedavnim istorijskim dešavanjima – slaba dostupnost adekvatne istorijske građe i nedostupnost značajnog dela arhivskog materijala. Ipak korpus građe kojim raspolaže potencijalni istraživač jugoslovenske krize nije zanemarljiv. Veliki broj dokumenata korišćen je kao dokazni materijal u raznim sudskim procesima pred Haškim tribunalom pa su potom na različite načine postali dostupni javnosti, mnogi učesnici ostavili su memoarske zapise a štampa je praktično iz dana u dan pratila razvoj konflikta.

Različit stepen istraženosti tema u vezi sa raspadom Jugoslavije uslovili su politički razlozi. Srebrenica je tu vrlo specifičan i upečatljiv slučaj. Dostupna građa koja se odnosi na istoriju malog istočnobosanskog grada u građanskom ratu u BiH je raznovrsna, nastala kao deo dugotrajnog procesa. Vojne depeše i izveštaji, forenzički nalazi, novinski napisi, sudske presude i presuđene činjenice, intervjui i spisi učesnika – sve to čini veliku hrpu dokumenata uz pomoć kojih treba razjasniti i razumeti ratne događaje u Srebrenici. Ova građa nije samo obimna, već je i višeslojna – nastajala je sa različitim motivima i u raznim političkim okolnostima. Razne institucije i ličnosti na čiji rad istraživač mora da se osloni delovali su u skladu sa vlastitom agendom, pa je i rezultat njihovog rada, bez obzira na autoritet i institucionalnu podobnost, kontroverzan.

Ovom složenom problematikom bavio se u svom istraživačkom radu pukovnik Ratko P. Škrbić (rođen 1950), ratni komandant pešadijske brigade VRS i istaknuti vojni pedagog. Pukovnik Škrbić je poslednje godine svoje vojničke karijere proveo na komandnim položajima u VRS i na nastavničkim dužnostima u Vojnoj akademiji u Srbiji. Ovo bogato vojničko i pedagoško iskustvo poslužilo je kao čvrsta metodološka osnova prilikom bavljenja događajima u Srebrenici 1995.godine. Knjiga Srebrenička podvala. Sa osvrtom na Izveštaj Komisije Vlade Republike Srpske 2004. (Beograd, 2013, 2015) predstavlja nastavak autorovih istraživanja oličenih u knjizi Srebrenica – genocid nad istinom (Beograd, 2011).

Knjiga Srebrenička podvala je bogato dokumentovana, minuciozna studija, relativno uskog tematskog okvira. Naime, autor se u ovoj studiji ograničio na dva kompleksa tema: praćenje kretanja ratnih zarobljenika muslimanskih oružanih snaga u Srebrenici posle pada enklave i na vojne aktivnosti u enklavama u Srebrenici i Žepi, prevashodno tokom 1995. godine, ali i u ranijem periodu gde je to bilo nužno za sagledavanje ovih ključnih događaja. Ovakav koncept studije uslovio je da je pred čitaocima relativno teško štivo, naročito za one koji nisu upućeni u problematiku ratnih dešavanja u BiH, dok je za one koji se temeljnije bave ovom temom knjiga pukovnika Škrbića nezaobilazna. Druge kontroverzne teme kojima se autor bavi u ovoj knjizi su dopremanje humanitarne pomoći u enklavama – da li je ona pristizala i da li je bilo znatnijeg ometanja. Jedno kraće poglavlje pokušava da osvetli temu razmene teritorija i eventualne tajne dogovore rukovodstva zaraćenih strana, tu je i temeljna kritička analiza svedočenja svedoka tužilaštva u pojedinim srebreničkim procesima i na kraju podrobna, i izrazito negativna, analiza Izveštaja Komisije Vlade Republike Srpske iz 2004. godine. Autor se pažljivo trudio da bude terminološki precizan i da sve problematične pojmove razjasni – na granici vojne i pravne struke takvih pojmova je naročito mnogo.

Ono što studiju pukovnika Škrbića izdvaja u odnosu na slične radove je isključiva zasnovanost na građi nesrpske provenijencije. Korišćena dokumenta iz predmeta IT-05-88-PT (Popović i ostali) i IT-05-88/2-I (Tužilac protiv Zdravka Tolimira) stavljeni su na uvid autoru dok je radio na ekspertskom izveštaju koji je samo sudsko veće prihvatilo i uvrstilo u sudske spise. U pitanju su dokumenti nastali kao rezultat rada muslimanskih lokalnih organa vlasti i institucija organa Federacije BiH, komande jedinica Armije RBiH,  različitih međunarodnih organizacija (MKCK, UNHCR, Lekari bez granica i druge) i raznih komandi UNPROFOR-a.

U jednom od ključnih poglavlja knjige Kretanje ratnih zarobljenika autor je utvrdio brojne nelogičnosti u podacima koje kao verodostojne prihvata Haški sud. Iako ovo ukazivanje na unutrašnje manjkavosti haške verzije događaja u Srebrenici ne dovodi do utvrđivanja istine ono je važan i nezaobilazan korak u tom pravcu. Analitički jednostavno i efektno pukovnik Škrbić je pokazao da verziju o više od 7.000 pogubljenih zarobljenika nije moguće održivo ustanoviti. Koristeći se podacima iz dve optužnice i Iskaza vojnog eksperta tužilaštva Ričarda Batlera, Škrbić je pokazao da je odnos između broja zarobljenih, preveženih i streljanih nemoguć. Ne sporeći da je bilo pojedinačnih i grupnih pogubljenja, autor naglašava i dokumentuje da je najviše poginulih bilo u proboju 28. divizije Armije RBiH iz Srebrenice koji su bili legitimna vojna meta, što je svakako bilo poznato i muslimanskom rukovodstvu kada je naređivalo ovu visokorizičnu vojnu operaciju.

Posebna vrednost poglavlja u kojima se izlaže vojna aktivnost 28. divizije ARBiH je što su neke poznate teme rasvetljene korišćenjem muslimanske/bošnjačke vojne dokumentacije. I pored sporazuma o demilitarizaciji enklava Srebrenica i Žepa ovi sporazumi nikada nisu sprovedeni i tokom celog sukoba postojao je borbeni dodir jedinica Drinskog korpusa i muslimanskih jedinica u enklavama. Ne samo da su postojale vojne jedinice u demilitarizovanim zonama već se radilo i na njihovoj reorganizaciji, snabdevanju (operacije ''Skakavac'' i ''Čiko-Kale'') i usaglašavanju dejstva sa glavninom snaga ARBiH. O kakvim je sve operacijama bilo reči slikovito svedoči obaveštajna informacija poslata 27. juna 1995. 28. diviziji: „U jutarnjim satima, dana 26.06 1995. godine naše snage iz rejona Srebrenice napale su i zapalile selo Višnjicu. Četnici su imali žrtava među civilnim stanovništvom.“Ova operacija bila je neposredan uzrok operaciji Krivaja-95 koja se, neplanirano, završila zauzećem srebreničke enklave.

Dokumenta bošnjačke vojne provenijencije rečito svedoče i o funkcionisanju komandne strukture ARBiH, planovima u vezi sa snagama u Srebrenici i promeni značaja enklave u strateškom i taktičkom promišljanju sarajevskog rukovodstva.

Jedna politički osetljiva tema koja je pokrenuta u ovoj knjizi je pitanje razmena teritorije i zakulisnih političkih događaja koji su pratili vojna dejstva. Iako ove teme nije moguće u potpunosti razjasniti na osnovu dostupnih dokumenata i naknadnih izjava neposrednih učesnika, u pitanju je važan doprinos političkoj istoriji rata u BiH.

Posebno politički aktuelno, naročito u kontekstu pojedinih neopreznih izjava srpskih političara sa obe strane Drine, je Škrbićevo kritičko preispitivanje Izveštaja Komisije Republike Srpske iz 2004. godine. Pokazano je da je ovaj Izveštaj formulisan ishitreno, bez zadovoljavajućih istražnih postupaka ali sa teškom političkom hipotekom koja i dalje opterećuje Republiku Srpsku. Prema Škrbićevoj oceni „moglo [bi se] reći da Izveštaj Komisije […] predstavlja crnu stranicu u istoriji političkog oportunizma i beščašća.“ U susret dvadesetogodišnjici pada Srebrenice i potonjih tragičnih događaja Izveštaj iz 2004. upozorava na opasnost diletantskog rada i potrebu za daljim sistematskim, istraživanjima. Knjiga pukovnika Škrbića je siguran temelj ovim nastojanjima.

Muke oko predstavljanja

Pre nekoliko dana, 2. aprila, u Novom Sadu je, u sali SPENS-a organizovano predstavljanje drugog izdanja knjige Srebrenička podvala. Publika je bila izuzetno zainteresovana za prvu promociju drugog izdanja knjige, dok je prethodno izdanje bilo veoma brzo rasprodato.

Ipak, bez obzira na interesovanje publike i na činjenicu da je rezultate istraživanja Ratka Škrbića verifikovao i sam Haški tribunal, predstavljanje prvog izdanja knjige bilo je opstruirano uz očigledne političke motive.

Naime, Istorijski projekat Srebrenica i pukovnik Ratko Škrbić su u aprilu prošle godine u prostorijama Doma Vojske zakazali promociju knjige. Usledio je pritisak Nataše Kandić i njene parapolitičke organizacije na ondašnjeg ministra odbrane Nebojšu Rodića i načelnika generalštaba Ljubišu Dikovića da se ne dozvoli negiranje genocida u Srebrenici u državnim prostorijama. Odluka da se promocija otkaže i da se onemogući predstavljanje stručnog rada nekadašnjeg pripadnika oficirskog kora u vojnim prostorijama saopštena je na dan kada je trebalo da bude održana. Ubrzo nakon toga je ipak održana promocija u parohijskom domu Vaznesenjske crkve u Beogradu, ali ni ovoga puta nisu izostali različiti neformalni pritisci.

Predsednik Istorijskog projekta Srebrenica Stefan Karganović se povodom ovih pritisaka zapitao ko komanduje srpskom vojskom, dok je pukovnik Škrbić istakao da ga ovakvi pritisci ne iznenađuju iako nemaju nikakvo stručno utemeljenje. Veliko interesovanje publike za Srebreničku podvalu ovim pritiscima na slobodu govora nije suzbijeno. U narednom periodu, prema najavi izdavača, uslediće prikazivanje knjige publici i u drugim srpskim gradovima.   

 

Od istog autora

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner