Neke crvene linije postoje. Kosovo ne mogu više niti do kraja da nam uzmu, ako ga sami ne damo. A Kosovo, što se Srbije tiče, više ne može dati čak ni kolonijalna uprava

Niko nikada od Crkve nije zahtevao da taj i takav identitet prepozna i potvrdi, a još manje da od greha napravi vrlinu i da greh ispovedi kao vrlinu. A, upravo to se pokušava, dakle, da novi homoseksulani identitet bude prepoznat, i da se od greha napravi vrlina. Posebno zbunjuje što je pitanje izolovalo samo homoseksualni nagon, a sve ostale izostavlja, bar za sada.

Neke liberalne duše rekle bi da je 48 godina Huverove vladavine predug period čak i za tako veliku demokratiju kao što je američka, ali su svi ti predsednici, ministri pravde valjda dobro znali da li je Huver više štitio njihove privatne sramote ili nacionalne uspehe.

Društvo uporno ne prihvata da su akademici ukleti pojedinci koje je zapravo nemoguće uterati u torove zajedničkih mišljenja, ali koji zajedno mogu dati niz alternativa i ideja, zasnovanih na naučnom i umetničkom principu i tako biti višestruko korisni za društvo. Političke odluke, ne zavaravajmo se, nikada nisu donosili akademici

Saga o rudniku litijuma je samo još jedna ilustracija ili simbol kolonijalnog statusa Srbije, njene afrikanizacije i sulude opsednutosti stranim investicijama. Srbija je postala kolonija a da je malo ko to primetio

Ne sudite o Srbima i njihovom odnosu prema Kosovu po ovdašnjim N1 ćiftama i NVO gerlama. Mi smo, koliko god to delovalo strašno, i dalje kurjački narod. A Kosovo jeste srce Srbije!

Osnovna dilema nakon ove provale i nasrtaja islamističkih ekstremista je da li mi imamo državu koja je voljna i sposobna da se suprotstavi anti-ustavnom delovanju onih političkih snaga spremnih da podrivaju suverenitet i teritorijalni integritet srpske države

Američki ambasador u Beogradu, u maniru diplomatskog talibana, obavestio je Vučića da će Vašington prodati Prištini 246 protivtenkovskih raketa „džavelin“. Takvu stvar je izgovorio na taj način, da mu je samo nedostajala fantomka preko lica

Bilo kroz potresni Lutenov monolog, bilo kroz zapaljivi Marvin govor koji podiže Feriks na ustanak, Andor nam se obraća direktno, i tera svakog od nas da sebi iskreno postavi pitanje: „Šta sam spreman da žrtvujem za slobodu?“ A to što nam to pitanje postavlja jedan bezdušni korporativni proizvod one iste Imperije koju bi trebalo da rušimo, to se može shvatiti kao istorijska ironija. Ili, ako hoćete, kao Lukavstvo Uma.

Koncetracija litijuma se retko kada radi u zemlji u kojoj se ruda vadi, bezmalo svi litijum šalju u Kinu, gde se obavlja obogaćivanje - najprljaviji segment dobijanja belog metala