Za neki veći geopolitički zaokret – koji neki priželjkuju, dok ga se drugi plaše i užasavaju – čini se da nema ni prostora ni raspoloženja. I nije to nikakvo „sedenje na dve stolice“, kao što se neprestano imputira, nego elementarno uvažavanje kako geopolitičkih realnosti, tako i srpskih nacionalnih i istoriskih specifičnosti.

Beograda do Moskve udaljenost je jedva preko 1.700 kilometra, što je neznatno više od gotovo 1.400 kilometara koliko je do Brisela. A kako stvari stoje posle susreta na Aljasci i shodno stanju na sadašnjem Istočnom frontu, izgleda da je Rusija sve bliže.

Najviše od svega zabrinjava ćutanje Ministarstva odbrane, pod uslovom da je to što je objavljeno istina. Treba se prisetiti i situacije kad je na Kopaoniku navodno oboren kosovski dron 

Srpska istoriografija, naučna disciplina koja se neguje na srpskim univerzitetima i u institutima, nalazi se u stanju slobodnog pada. Ona kao da više nema ničeg zajedničkog sa onim što je bila u vreme svojih velikih utemeljivača: Stojana Novakovića, Ilariona Ruvarca, Ljubomira Kovačevića, Mihaila Gavrilovića, Slobodana Jovanovića, Jovana Radonjića, Stanoja Stanojevića, Vladimira Ćorovića, Vasilja Popovića, Nikole Radojčića, Mite Kostića i ostalih srpskih istoričara s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka.

Dolaskom SNS zaduživanje se ubrzava, do kraja 2019. je podignuto na 24 milijarde, da bi u poslednje tri godine uvećanje iznosilo gotovo 12 milijardi evra

U ovom dokumentu pobrojani su napadi ukrajinske vojske na Lugansk (LNR) i Donjeck (DNR), ali i konkretni primeri ugnjetavanja ljudi samo zato što su Rusi. Osim toga, u dokumentaciji se navodi i kako zapadni moćnici godinama podržavaju režim u Ukrajini, pružaju im finansijsku i vojnu pomoć, ali i ćute na otvoreno veličanje fašizma u toj zemlji

U zaključku, tri su velika geopolitička gubitka koja je gospodin Putin naneo Rusiji: ekonomski, politički i ideološki gubitak odnosa sa Evropom; smanjena nacionalna bezbednost usled prisustva NATO-a na ruskim granicama i namerno zanemarivanje nacionalnog bogatstva; i, konačno, stvaranje Ukrajine koja će, po samoj svojoj konstrukciji, dugo ostati anti-Rusija

Nova raskrsnica na kojoj se konačno otvoreno sreću studenti (u blokadi) i politika, zove se „izbori“.

Pogotovo u trenutku kad izblajhani stranci i strankinje, u političkim katakombama Brisela i Strazbura, uveravaju naše glavešine kako će nam biti predivno čim budemo dali Kosovo za pomak od čitavog jednog sedišta u briselskoj čekaonici.

Zapad je još jednom pokazao da je majstor anihilacije, manipulacije, te simboličkog i medijskog „poništavanja“ i uništenja. Ali se, istovremeno, pokazala i ograničenost tog projekta