Predsednik Vučić je izneo čitav niz pogrešnih i netačnih stavova najavljujući novi-novi-novi talas borbe protiv kriminala, manirom u kome se sve predstavlja kao „moja borba“

Predloženi statut Vojvodine uveliko nadilazi svoje ustavne okvire i kontekst prihvatljive i poželjne regionalizacije i teritorijalne organizacije Srbije. Mnoge njegove odredbe su u, takoreći, „vrištećoj“ nesaglasnosti sa važećim ustavom Srbije.

Ovo što sledi je, dakle, doslovan citat iz „Danasa“: „Kad Srbija prestane da srbuje i kad se uzvisi na nivo ljudskosti - onda će se stvar počet menjat"

UN su već godinama pod pritiskom ka novom ustrojstvu ili totalnom raspadu. Kad generalni sekretar NATO Rasmunsen kaže da se može intervenisati bez UN, onda je to najava opasnog raspada sistema. Uloga i mesto NVO sektora u mekoj okupaciji sveta je demistfikovana preko interneta.

Mi iz Srbije imamo nažalost mnogo iskustva sa medijskim ratovima — kako na svakodnevnom, unutrašnjem političkom planu (gde smo decenijama kunići medijsko-propagandnih aktivnosti svake vlasti), tako i na osnovu iskustava iz 1990-ih, kada smo bili na tapetu svetskih medija jer smo bili „loši momci“.

Ova nemoć aktuelnih vlasti u Srbiji koja sve više dobija sindrom „nejakog Uroša“ zagorčava život i ponižava Srbe i na Kosovu i Metohiji. Narodna poslovica Srba sa Kosova i Metohije kaže: „nije što su me bili, nego što će da se navade“ a Albanci su se baš navadili jer je Aleksandar Vučić bedna kukavica.

Studenti su se žalili na loš kvalitet nastave i neusklađenost gradiva s bolonjskim procesom, a „Nezavisne“ su otkrile da je Nurić 2009. uspeo da prevari Ministarstvo prosvete i kulture RS, koje mu je nostrifikovalo i priznalo diplomu doktora ustavnog prava.

Pošto smo zakasnili da pokupimo neku mrvicu sa trpeze bogatih i moćnih, stižemo taman na vreme da „solidarno“ participiramo u raspodeli rizika i saniranju posledica njihovog pira.

Kao dijete koje je izbjeglo na Pale, koje se odlično sjeća proteklog Otadžbinsko-odbrambenog rata, kao neko ko je odrastao u čemeru siromaštva i ličnih gubitaka, ja prema Vašim odlukama nemam neki naročito zainteresovan stav. One za mene ne postoje, ne obavezuju me i smatram ih životno ništavnim. One su za mene samo znak nesretnih vremena koja idu u kojima će se rane otvorene na ovim prostorima parati svim mogućim noževima iz političkog repertoara tzv. „međunarodne zajednice“.