A zamislite samo da su neke „srpske komite“ ultimativno zahtevale da se odloži ili premesti ustoličenje kotorskog biskupa? Ili reisa Islamske zajednice? Ili, ne daj bože, gej-parade?! Vrištalo bi se do neba o „srpskom fašizmu“, prizivala intervencija „međunarodne zajednice“ i tražio„brutalni“ obračun sa izgrednicima

Da je neka ideologija ušla u fazu dekadentne birokratizacije vidi se po jeziku

Nemačka bi se mogla naći u poziciji da se suprotstavi pokušaju Ukrajine da je uvuče dublje u rat. Možda ima za cilj više od pukog zamrzavanja sukoba, nešto poput rešenja nalik Minsku II. Pomažući Sjedinjenim Državama da se izvuku iz ukrajinskog rata Nemačka bi sa njima mogla na kraju da obnovi lepo prijateljstvo

DŽaba se gordimo ukidanjem robovlasništva i feudalizma, ako zatvaramo oči pred porobljavanjem i obespravljivanjem naših sugrađana u savremenoj Srbiji – kako na Kosmetu, tako i drugde. Najzad, džaba jadikujemo kako su nam „turski sultan, ruski car, i austrijski kajzer ukinuli najprogresivniji ustav u Evropi“, ako danas ćutke dopuštamo da nam Ustav i zakone pišu strani ambasadori, NVO aktivisti, i korporativni lobisti

Rat u Ukrajini je probudio potrebu da se ponovo govori o političkoj propagandi, o kontroli medija i ciljanoj produkciji javnog mišljenja

Zašto ekonomisti ne veruju da na svaki uloženi evro budžetskih subvencija investitorima država kroz poreze i doprinose dobija šest evra? Ako je to tačno, zašto Ministarstvo privrede odbija da dostavi javnosti analizu koja tu tvrdnju potkrepljuje?

Kroz takvu mržnju trebalo bi da se stvori „Srbijanin-EUropljanin“, kome je „prelomljen mozak“ i iščupan taj strašni „mali Rus“. Nesumnjivo je da je to konačni cilj atlantističke politike na Balkanu. A toga ne može biti bez ustoličenja i u srpskom društvu „vatikanske mržnje“ – duboke, sistematske i surove.

Autoritarni poredak Aleksandra Vučića dovodi nas danas do tačke ontološke odluke: hoćemo li da nastavimo da živimo dalje kao narod, kao Srbi, u svojoj nacionalnoj državi, ili ćemo da živimo kao neodređene biološke jedinke na nekad srpskoj teritoriji, koju će da organizuje neko drugi

Pre godinu dana, 16 januara 2022.godine, održan je referendum za promenu Ustava RS. Danas, godinu dana kasnije, u potpunosti je jasan igrokaz koji je upotpunio mozaik, jasno utvrđujući Srbiju kao koloniju za koju „pravni poredak“ ne predstavlja bilo kakvu vrednost

Stalni osećaj užasa i teskobe koji smo osećali prateći seriju, bilo dok smo slušali odličnu muziku Bilje Krstić i Dragomira Stanojevića, bilo dok smo posmatrali snimke iz drona blatnjavih i ofucanih dvorišta po srpskim selima ili sveprisutnog smoga koji prožima beogradske ulice, dolazio je upravo od utiska da sve to verno, čak i previše verno, odgovara našoj - stvarnosti. Jer dovoljno je otvoriti bilo koji tabloid, i videti da je naša stvarnost - užasna