Početna strana > Rubrike
Rubrike
Komentar dana

Ustavni amandmani se mogu ticati samo pravosudnih odredbi, a ne preambule ili Kosova

Slobodan Orlović   
utorak, 22. jun 2021.

Pošto se Skupštini osporava legitimitet jer nema opoziciju, referendum bio morao biti „duplirano“ legitiman ne bi li pokrio i skupštinsku odluku o promeni Ustava

 
Savremeni svet

Mađarska plaća visoku cenu nepotpisivanja Istanbulske konvencije, što svakodnevno ne udaramo nogom ruskoga predsednika, štitimo hrišćanski model porodice i to što LGBT ludilo ovde nema prostora

Viktor Orban   
subota, 19. jun 2021.

Mađarska plaća visoku cijenu nepotpisivanja Istanbulske konvencije, što svakodnevno ne udaramo nogom ruskoga predsjednika, štitimo hrišćanski model porodice i to što LGBT ludilo ovdje nema prostora

 
Prenosimo

(Ne)transparentnost stranih investicija u Srbiji

Rodoljub Šabić   
četvrtak, 10. jun 2021.

 Netransparentnost odnosno, konsekventno, odsustvo relevantnih informacija je verovatno razlog što ni pristalice ni kritičari nisu do danas predstavili neku sveobuhvatnu i detaljnu analizu postojećeg sistema stranih investicija.

 
Ekonomska politika

Slučaj trojice banjalučkuh profesora - Jovana Dušanića, Miodraga Zeca i Ljubomira Zolotića

Jovan B. Dušanić   
subota, 03. april 2021.

Upravo mi je sloboda od mišljenja mase i nesloboda od sopstvene savesti omogućila se uvek osećam slobodnim čovekom, čak i u zatvoru u koji sam dospeo sredinom 80-ih godina prošlog stoleća

 
Kolumne Slobodana Antonića

Pouka protesta – Mi smo “kurjački narod”, a Kosovo jeste srce Srbije

Slobodan Antonić   
petak, 24. jul 2020.

Ne sudite o Srbima i njihovom odnosu prema Kosovu po ovdašnjim N1 ćiftama i NVO gerlama. Mi smo, koliko god to delovalo strašno, i dalje kurjački narod. A Kosovo jeste srce Srbije!

 
Wikileaks na NSPM

Kosovo: Succes in the north key to a successful

Wikileaks   
subota, 22. januar 2011.

That this international and local alliance for action in Northern Kosovo comes while KFOR remains at a robust presence of roughly 10,000 troops is fortunate. The Northern Strategy has been designed to incentivize participation in GOK structures, not to impose them by force.

 
Savremeni svet

Uloga društvenih mreža u simulaciji i ubijanju politike - Uspon i pad Bepea Grila

Franko Belmonte   
petak, 18. jun 2021.

Kada komičar postane političar, onda politika postaje satira. Italiji se to dogodilo nekoliko puta

 
Komentar dana

Vučić opet odlazi u Brisel bez pregovaračke platforme o KiM - tako se najlakše izdaju nacionalni interesi

"Otadžbina"   
ponedeljak, 14. jun 2021.

Predsedniku Srbije smeta Rezolucija 1244 SB pa stoga u više navrata govori da ljudi ne znaju da je tumače, da ta rezolucija nije u interesu Srbije, da ta rezolucija sprečava ulazak Srbije u EU, i još puno toga. Očita je namera našeg predsednika da se odrekne južne srpske pokrajine a da ne bude izdajnik

 
Kolumne Đorđa Vukadinovića

Vlast i opozicija na "popravnom" - pregovori zanat najstariji

Đorđe Vukadinović   
ponedeljak, 31. maj 2021.

Kad i ako prethodno reši predsedničke izbore, Vučiću će biti gotovo svejedno hoće li opozicija izaći ili bojkotovati one parlamentarne. Stoga bi svako „taktičko“ odustajanje od bezuslovnog zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima već u startu bila Vučićeva strateška pobeda, a opozicioni i demokratski poraz

 
Ekonomska politika

Veliki kolač za sto sa premalo gostiju ili - zašto subotičkim javnim nabavkama suvereno vladaju usamljene ponude?

Branko M. Žujović   
subota, 13. februar 2021.

Prosečan broj ponuđača u postupcima javnih nabavki i na tenderima lokalnih javnih preduzeća i ustanova lane jedva da je prelazio jedan. Pre deset godina, prosečan broj ponuđača po tenderu iznosio je 3,2

 
Politički život

Neoliberalizam u Srbiji - Socijalna funkcija autoritarne vladavine Aleksandra Vučića

Miroslav Samardžić   
nedelja, 20. jun 2021.

Konstanta Vučićeve politike je podređivanje Srbije interesima velikih sila i globalnog kapitala. Manje važne odluke donosi tako što se dodvorava javnom mnjenju. Da se Vlasi ne dosete! Negativne posledice za narod i državu svoje vladavine on skriva zapaljivom nacionalnom retorikom

 
Kolumne Đorđa Vukadinovića

„Paralelni“ dijalog gluvih ili zašto su parlamentarni izbori najvažniji

Đorđe Vukadinović   
četvrtak, 10. jun 2021.

Vlast je, čini se, ušla u svoju dekadentnu fazu, koju karakteriše uznapredovali kult ličnosti, uspesi koji jedni druge prestižu i lov na veštice unutar sopstvenih redova

 
Kulturna politika

"Srpski integralizam” ne predstavlja apsolutnu uravnilovku bogatstva srpskog sveta i svođenje svega na jedan kulturni obrazac

Darko Đogo   
nedelja, 06. jun 2021.

Ako mislite da su tu i Stefan i Sava i Lazar da služe vama – odmaknite se, jer takvih ima i mimo vas

 
Dokumenti

Tekst Sporazuma o „ekonomskoj normalizaciji odnosa“ Srbije i Kosova*

Dokumenti   
petak, 04. septembar 2020.

"Srbija [Beograd] saglasna je da otvori predstavništvo Privredne komore Srbije i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. i preseli svoju ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine"

 
Politički leksikon

Dušan Mihajlović – od vidre do zaboravljene crne ovce

Aleksandar Lazić   
sreda, 17. avgust 2011.

Opisujući sebe, Mihajlović je rekao da je "stara čekalica" i "zaista znam mnogo, nema zavere ili projekta u poslednjih deset godina gde nisam učestvovao". A o drugima: "Vremena su teška – viski je postao tako skup, ljudi tako jeftini."

 
Granice multikulturalizma

Dijalektika sekularizacije

Jirgen Habermas   
sreda, 30. april 2008.

A ipak, neke promene na globalnom planu i veoma vidljivi sukobi koji se rasplamsavaju zbog verskih pitanja, dovode u pitanje tu tvrdnju da religija gubi na relevantnosti.

 
Politički život

Vojska je mogla da spreči odlazak Miloševića u Hag, ali predsednik Vojislav Koštunica to nije naredio - zapravo, ćutao je?!

Nebojša Pavković   
sreda, 16. jun 2021.

General-pukovnik Nebojša Pavković, iz zatvora u Finskoj, o  najnovijoj knjizi "Košare i Paštrik srpski Termopili" i nedavnoj TV seriji RTS - "Porodica"

 
Prenosimo

Šta Srbija može da nauči iz afričkog iskustva sa kineskim investicijama?

Goran Radosavljević   
utorak, 08. jun 2021.

 Kada se uzme u obzir sve ono što je predviđeno budžetom za 2021. godinu i kada se to bude realizovalo, rast duga prema Kini biće enorman i kretaće se oko 15% ukupnog javnog duga Srbije. Drugim rečima, svaki punoletni građanin Srbije dugovaće Kini oko 1.000 evra. I to je, sudeći po najavama zvaničnika Vlade, tek početak

Kada je krajem 90-ih godina prošlog veka Kina počela da investira u Africi, te investicije su dočekane sa oduševljenjem. Veoma slabo razvijenim afričkim zemljama, sa istovremeno jako ograničenim mogućnostima za pristup finansijskom tržištu, investicije su bile preko potrebne. Prema izveštajima Svetske banke, u prvih petnaestak godina, kroz nekoliko hiljada projekata slilo se u Afriku nekoliko stotina milijardi dolara. Investicijama se „u zube“ nije gledalo, te su teme poput zaštite životne sredine, prava radnika i tržišnih uslova poslovanja bile slabo zastupljene, kako u odnosima država sa kineskim kompanijama, tako i u javnom mnjenju. 

Investicijama se „u zube“ nije gledalo, te su teme poput zaštite životne sredine, prava radnika i tržišnih uslova poslovanja bile slabo zastupljene, kako u odnosima država sa kineskim kompanijama, tako i u javnom mnjenju

Investicije i krediti su uglavnom išli u siromašne zemlje sa veoma slabom ili nikakvom regulativom u oblasti zaštite životne sredine. To je dovelo do toga da te države postanu „rajevi“ za kinesku prljavu tehnologiju. Ipak, pod pritiskom domaće i strane javnosti, nakon 2012. godine Kina delimično menja pravac, uključujući sve više ekološke elemente u svoju politiku investicija u afričke zemlje. Vlada Kine krajem 2013. godine daje preporuku kompanijama da poštuju ekološka pravila u zemaljama u kojima rade sa ciljem da smanje uticaj na životnu sredinu, smanje zagađenje i upravljaju otpadom u skladu sa međunarodnim pravilima (David H. Shinn, 2016, „The Environmental Impact of China’s Investment in Africa“). 

Šta Srbija i druge evropske zemlje koje su trenutno meta kineskih investicija mogu da nauče iz afričkog iskustva?

Srbija i kineske investicije

Negde početkom 2010. kada su krediti međunarodnih finansijskih institucija počeli da stagniraju (što zbog krize, što zbog rastućeg trenda javnog duga u Srbiji), tadašnja vlada je počela da sklapa sporazume sa bilateralnim kreditorima. Ovakva politika je intenzivirana nakon 2012. godine i traje do danas. 

Rusija, Ažerbejdžan, Katar, Kina, UEA, davali su relativno povoljne kredite Srbiji, bez postavljanja previše uslova. Jedini značajniji uslov je bio da posao bez tendera rade kompanije iz tih zemalja. 

Međutim, kada se uzme u obzir sve ono što je predviđeno budžetom za 2021. godinu i kada se to bude realizovalo, rast duga prema Kini biće enorman i kretaće se oko 15% ukupnog javnog duga Srbije. Drugim rečima, svaki punoletni građanin Srbije dugovaće Kini oko 1.000 evra. I to je, sudeći po najavama zvaničnika Vlade, tek početak

Takav trend doveo je do situacije da je udeo javnog duga stranim vladama u ukupnom dugu porastao sa svega 1% na kraju 2010. godine, na oko 14% krajem marta 2021. godine. Ako se uzmu u obzir i dogovoreni krediti stranih vlada u 2021. godini i pod pretpostavkom da se svi povuku u narednom periodu (nije realno da se to desi, iako su svi predviđeni Zakonom o budžetu za 2021. godinu), taj iznos bi mogao da dostigne preko 30% ukupnog javnog duga Srbije. 

Kada se pogleda detaljnije struktura tih kredita, na kraju marta 2021. godine oko 30% od ukupnog duga stranim vladama ili oko 4% ukupnog javnog duga Srbije otpada na dug prema Kini (prema mesečnom izveštaju Uprave za javni dug Srbije za prvi kvartal 2021. godine, dug prema Kini iznosi oko 1,145 milijardi evra). 

Međutim, kada se uzme u obzir sve ono što je predviđeno budžetom za 2021. godinu i kada se to bude realizovalo, rast duga prema Kini biće enorman i kretaće se oko 15% ukupnog javnog duga Srbije. Drugim rečima, svaki punoletni građanin Srbije dugovaće Kini oko 1.000 evra. I to je, sudeći po najavama zvaničnika Vlade, tek početak.

Sa druge strane, istovremeno sa rastom javnog duga prema Kini, rastu i strane direktne investicije iz ove zemlje. Za samo nekoliko godina, Kina postaje najznačajniji investitor u Srbiji. Do 2013. godine, investicije iz Kine u Srbiji (i generalno u Evropi) bile su na veoma niskom nivou. Od 2014. godine, one naglo rastu, tako da u prethodne četiri godine one dostižu oko 7% ukupnih stranih direktnih investicija u Srbiji. 

Kada se u obzir uzmu i investicije kineskih kompanija koje su indirektno ušle u Srbiju, možemo sa sigurnošću reći da je Kina ubedljivo najveći pojedinačni investitor u Srbiji u periodu 2017-2020. 

Pojedinačno posmatrano, od 2017. zaključno sa 2020. godinom, Kina je postala dugi najveći investitor u Srbiji sa blizu 1,4 milijarde evra stranih direktnih investicija prema zvaničnim podacima NBS. Time je Kina u posmatranom periodu pretekla tradicionalno velike investitore poput Nemačke, Rusije, Italije, Austrije i Slovenije. 

Jedina zemlja iz koje je u ovom periodu došlo više investicija nego iz Kine je Holandija, ali to treba uzeti sa rezervom jer su u Holandiji zbog preferencijalnog poreskog tretmana registrovane mnoge multnacionalne kompanije (npr. investicija FIAT-a formalno je došla iz Holandije, ne iz Italije, jer je tamo kompanija registrovana). 

Kada se u obzir uzmu i investicije kineskih kompanija koje su indirektno ušle u Srbiju (npr. akvizicija kanadske kompanije Nevsun koja istražuje nalazište bakra i zlata kod Bora od strane kineske kompanije Ziđin, a koja je istovremeno i vlasnik RTB Bor), možemo sa sigurnošću reći da je Kina ubedljivo najveći pojedinačni investitor u Srbiji u periodu 2017-2020. godina. 

(Autor je vanredni profesor FEFA fakulteta)

(novaekonomija.rs)

 
Kulturna politika

Spomenička tradicija kakvu imamo, kakvu želimo, a kakva nam je potrebna, ili šta nam je sad despot Stefan kriv?!

Nikola Tanasić   
subota, 08. maj 2021.

Naglašeno negativne reakcije internet ćeretališta na nešto novo što se pojavilo u javnosti verovatno nikoga više ne mogu da iznenade, ali opet je poražavajuće sa kojom brzinom i samouverenošću se veliki deo javnosti obrušio na spomenik Stefanu Lazareviću

 
Dokumenti

Rešenje o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti proglašenja vanrednog stanja

Ustavni sud Srbije   
utorak, 26. maj 2020.

Po mišljenju Ustavnog suda, pravni „kapacitet“ vanredne situacije ni približno ne garantuje takvu delotvornost reagovanja državnih organa i službi

 
<< Prva < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Poslednja >>

Strana 1 od 390

Anketa

Da li će EU priznati rusku i kinesku vakcinu protiv koronavirusa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner