Николић чак све време своју позицију гради на аргументима који сугеришу да смо сви ми (за)остали у 18. или 19. веку и да смо још увек фасцинирани и сасвим некритични према научно-техничком прогресу и његовим могућностима које стоје у „служби човека” и његовог „господарења над природом”.

Демократе из Конгреса узастопно су инвоцирале претњу Доналда Трампа „нашој демократији“. Реч "наша" имплицира да ако желите да будете члан "њихове" демократије, онда морате делити њихова уверења. Ако нисте с њима, онда сте против њих

А зашто је битно остати у политичкој странци, макар и мирујући, чак и када сте на политички моћној позицији као што је председник Републике или директор БИА-е? Зато што је политичка странка практично главни “кадровик” функционера и извор политичког утицаја. Напуштањем странке сваки функционер би, без обзира на којој је државној или јавној функцији, смањио и чак изгубио политичку моћ

Свака девојка/жена у Србији која се дочепа пожељне мушке ловине преко ноћи ће добити оно што за сто година неће добити ниједна која је године провела над књигом, радећи, трудећи се и удовољавајући нормама поштене и добре жене и мајке.

Слика о Стаљину има, дакле, две стране. По једној, он је највећи зликовац који познаје човечанство. По другој, Стаљин је спасилац руске нације и руске државе

Несвршени студент по образовању, а ружичасти ТВ водитељ по професији, за директора Лутрије. Керамичар и опскурни трговац кафом са магловитим школовањем за челника обавештајне службе. Незапослени академски сликар за директора Центра за промоцију науке.  

Језик се лакше може очувати и преживети кроз генерације само у већим колонијама усељеника, које не пате још и од политичких подела, као нпр. српска. У европским земљама се неумитно претапамо, остављајући за собом можда и понеки нејасни траг.

По свему судећи, ни око Горбачова, као ни око Јељцина, историја није рекла последњу реч. Временска дистанца је можда исувуше кратка за веродостојну оцену коју би сви прихватили

Вријеме је да Вучић промијени плочу и да од вучића постане вук. У сваком његовом јавном наступу, његова се немоћ све више очитује. Његови „пријатељи“ су га напустили, Њемачка на првом мјесту која јасно одобрава великоалбански експанзионизам. 

Када се погледа број латинично штампаних дневних новина у Србији, или се пажљиво прочитају рекламе на билбордима у српској престоници, која се Београд зове, човек би помислио да је у сопственој држави постао мањина.