Учесници шоу-биз шаблона су, по правилу, или олињали политичари (демократски избор је, у начелу, увек избор између истих) или новодошли партијски анонимуси који треба режирано да се посвађају око неке, за народ потпуно небитне, а задате, теме.

Бојим се да ова власт, не само „великог плана“, него било каквог озбиљног, ипак, нема. Можда је чак и Прока Проналазач џаба кречио. А да Србијом влада бахатост, некомпетенција и гола импровизација

Ко су „евро-Срби“?. Као пример за објашњење овог појма може нам послужити суседна еколошка држава Црна Гора. До 2002. године у њој су живели Црногорци (или како су поносно истицали: „Срби из Црне Горе“), а након тога „Монтенегрини.“ 

Срби (и Муслимани) треба да проуче контраст између себе и начина како су мудри (у реду, нека ту реч замене са „лукави“ они који то желе, моја поента и даље остаје на снази) Албанци недавно одреаговали у сличној ситуацији.

Недостатак неизвесности у коначни исход избора, али и деловање кооперативних странака које су одлучиле да учествују на овим изборима, показала је сву испразност политичког живота у Србији, али и оправданост опредељења Савеза за Србију за бојкот

 Уколико наша власт има макар као далеки циљ повратак српског Устава на Космет, онда се мора рећи да „бриселско споразумевање“ води у безизлаз. Тежња ка Европској унији која је већински признала и подржава тзв. Косово у „споразумевању“ на штету Србије води у ћорсокак. До краја ћемо морати да дамо све, Трепча је тек део. Ако је, пак, Влада одустала од Космета, морала би то свом народу и да обзнани.

Милошевићевско "нацификовање" Хрвата и Албанаца и угричићевско "нацификовање" Срба базирани су на идентичној логици и носе исте опасности. С једне стране нацификација може обичне грађане претворити у "добровољне извршиоце" масовних злочина.

Елита у ЕУ бауља кроз маглу нагомиланих проблема, а решења, ако их понекад привремено пронађу, то је као што су то чинили средњовековни врачеви који су преписивали пијавице ако лек. Да ли вреди чинити неповратне уступке ЕУ за такву ‘надокнаду’?  Шта треба да учини Србија у оваквој ситуацији

Зато је нужно изаћи из затвореног круга  непрепознавања и  ослобађати се страха  и за почетак  треба  јасно рећи  да је у овом  друштву на делу  разрађени систем цензуре и медијске контроле. 

У исто време јак динар у односу на стране валуте је водио већем увозу, смањивао извоз и проузроковао огроман дефицит текућег рачуна. Све ово је водило смањењу конкурентности домаће привреде и паду запослености. И тако пуних десет година.