За све упућене у грађански рат који је од 1991. до 1995. године вођен у Хрватској, од самог почетка је јасно коју ратујућу страну је заступала и протежирала Америка. Од напада НАТО авијације на аеродром Удбина у Лици и положаје ПВО система РСК, иако им је требало бити познато да је то била заштићена зона Уједињених народа.  У овоме посебну улогу имала је америчка војна компанија Milirary Resorces  Incorporated (МПРИ)

Рамбова намјера је, према његовим ријечима, била да размрда ову прилично досадну манифестацију. У ту је сврху на бину постављено Рамбово идејно рјешење „тројански магарац“, ма шта овај тројанац значио.

Одлазећи из Кремља, Јељцин је изговорио речи које кремаљски зидови никада раније нису чули, затражио је од грађана Русије опроштај за оно што је обећао а није успео да уради

“Просто се не зна шта изазива већу саблазан: сам предлог мандатара или начин на који СНС политички надничари покушавају да га оправдају. Када сам га чуо помислио сам на тренутак да гледам директан пренос доделе Оскара”

Просечан Србин, традиционално васпитан, поштен по опредељењу, без неких изузетних талената и великих амбиција, са једноставним жељама и потребама, спреман да целог живота ради, највећа је жртва транзиције на наш начин, али не само на наш.

Западне силе окупљене око САД и НАТО, поред неуспеха које су постигле дугогодишњим ратним дејствима на територији Блиског истока, и даље имају сасвим погрешну слику о својој улози, па с тим у вези нису у позицији да донесу било какву промену у политичком приступу.

Одмеравање снага је наставак и крак трајног сукобљавања Краљевине Саудијске Арабије и Исламске Републике Иран, као и ветар у леђа Трамповој изразитој антииранској реторици, која је опет у потпуности на линији израелског става према историјском персијском ривалу.

И такође треба имати на уму врло занимљиву сличност: ако замислимо да ће споразуми из Минска по питању Донбаса бити спроведени у изворном облику, како су и формулисани, онда ће Донбас у украјинској државности заузети готово исто место као и Република Српска у босанској - и о уласку Украјине у НАТО неће бити ни говора.

Ово се десило упркос огромној антисоцијалистичкој кампањи не само британских, већ и капиталистичко-глобалистичких кругова Брисела и читавог Запада. Стога је и резултат ванредних избора у Британији, после Брегзита и Трампове победе, још један у низу крупних потреса Запада и крупних доказа да је западни капитализам ушао у своју терминалну фазу