Ако погледамо резултате који су постигнути до избијањa светске економске кризе, лако ћемо закључити да се у погрешној економској политици крију фундаментални узроци колапса српске привреде, а светска економска криза их је само показала у јаснијем светлу.

Од свих опозиционих странака из Скупштине Србије, радикали се ту не рачунају, једино ДСС улази у локалне коалиције са Српском напредном странком.

Зато је Поњигера и његову породицу гурнуо у смрт не толико он сам, колико владајући капиталистички систем. Систем који је суров, немилосрдан, изопачен. Који је патолошки, да би затим, као такав, логично производио „патолошке случајеве“.

Немачка, земља са најмоћнијом економијом у ЕУ, неће војно предводити Европу због своје прошлости. И Владимир Путин је већ показао да је носталгичан за совјетском империјом, и тежи да поново успостави њен утицај. Москва је дошла до тога да каже, како се ,,тренутно односи између Русије и НАТО-а налазе у најдубљој кризи још од времена Хладног рата“.

Надам се да ће дијалог имати теме и темпо који Србији одговара. Ипак, било шта да се деси у будућности, прича о Косову и Метохији и Великој Албанији овим се неће завршити. Она тек почиње.

Битно је нагласити да је Србија само малим делом запала у тешку друштвену и економску кризу због светске, а поготову грчке кризе, а те кризе званичницима служе само као алиби при објашњењу све веће друштвене и економске кризе у Србији.

Ко контролише наше елите и медије, ако се чак и Трамп хвата за пружену руку из Кремља, а нама говоре да се с Русијом не може споразумевати?

Тако је и главом Хилари Клинтон умела да посети Грачаницу и хвали градоначелника Стојановића као добар пример пројекта да се од енклаве направи општина. Да се покаже покаже како је план тако добро склепан.

Друга половина деведесетих година 20. века била је преломна. Број запослених у аналитичким одељењима великих инвестиционих банака прешао је „критичну вредност“, дошло је до квалитативне промене и „кванти“ су себе почели да схватају као богове.

Током рата са сепаратистима, руски безбедњаци су са поносом саопштавали о ликвидацији главешина попут Џохара Дудајева или Аслана Масхадова. Ипак, за ликвидације које су почињене у иностранству, Русија такође није никада преузимала на себе одговорност. На пример, за атентат на трећег лидера сепаратиста Зелимхана Јандарбијева, који се десио у Катару 2004. године