Nije mi, takođe, bilo jasno ni šta je supersila dobila sličnim operacijama u Iraku, Libiji, Siriji, sem haosa unutrašnjih plemenskih sukoba koji joj samo otežavaju izvlačenje nafte. No, i to mi se razbistrilo kada je poslije koraka A izvela i korak B. 

RTS je funkciju javnog servisa (zadovoljavanje potreba građana za raznim tematskim sadržajima) prepustila Drugom programu, dok Prvi program vodi konkurentsku borbu sa komercijalnim stanicama za bolji rejting i povećanje reklamnih prihoda.

 Da znamo, o bilo čemu, više nego bilo ko drugi, ali da ljubomorno to odbijamo da primenjujemo, ili bar sami sa sobom da podelimo.Da smo najstariji, najviši, najlepši, najbolji, izabrani, posebni, jedinstveni i da bukvalno ništa od toga nemamo.

Nama sada nije cilj ulazak u vlast i te spekulacije su potpuno bespredmetne. Boris Tadić i DS su naneli najveću moguću štetu Srbiji. Mi smo za izbore i to odmah, jer smatramo da se nagomilani politički i ekonomski problemi najbolje rešavaju na izborima, a ne na ulici.

Nije prijatno kada se Međunarodni monetarni fond umeša u domaće poslove. Ali, ovog puta je, verujem, podrška posebno dobrodošla, jer oluju koja se nazire iza zapadnih granica nije dobro dočekati bez manevarske rezerve.

Jedan sovjetski diplomata koji je počeo da pakuje kofere za povratak u Moskvu sa gorčinom mi kaze: Nemci su u stvari postali pobednici i kod Staljingrada, i pod Moskvom, i kod Lenjingrada. Mrtvi nemački generali mogu da zavide živim nemačkim ali ne samo nemačkim političarima.

Da li Zapad mora da se vrati metafizici radi sopstvenog spasenja? A, ako mora, da li to može da uradi bez mnogo štete po svoje liberalne, svetovne vrednosti, obezbeđujući tako postojanje još nečeg što je vredno braniti od njihovih neliberalnih protivnika?

Ljudi nisu privrženi Muslimanskom bratstvu. Svi su videli da ništa nije urađeno u za godinu i nekoliko meseci tokom predsedavanja Mursija: cene su porasle, nije bilo sigurnosti i ekonomija je potonula. Uprkos današnjim teškoćama, ljudi su srećniji. Osećaju da mogu da urade nešto. Novi Suecki kanal je obećanje za budućnost.

Strah po zdravlje je poput straha od terorizma. Neko negde ima od toga koristi. Mi zavisimo od drugih koji poseduju stručnu sposobnost da nas savetuju i upozore, i uzimamo zdravo za gotovo da nam oni nude bezinteresne savete.

 Za razliku od Aleksandra Vučića Zoran Đinđić nije imao nikavog kompleksa u odnosu na zapadne političke lidere. Bio im je zaista ravan, nisu mu klecala slabačka kolena, kao što priznaje Aleksandar Vučić da se to njemu desilo tokom susreta sa Angelom Merkel.