Posle Mamićeve izjave o ministru Jovanoviću, bezazleni će možda pomisliti kako je to samo jedna zakasnela reakcija hrvatskog domoljuba koji se požrtvovano borio za Hrvatsku u ratu za oslobođenje domovine od srpskog i jugoslovenskog jarma, ali će se prevariti.

Skandali iz privatnih života i dalje su najtraženija medijska roba, jedino su se promenili protagonisti. Zauzevši naslovne strane, „smrtnici“ poput Suzan Bojl ili čuvene samohrane majke osmorki Nađe Sulejman, sve ozbiljnije zasenjuju sjaj „božanstava“ poput Britni, Paris ili Anđeline.

Dakle, o čemu će se voditi „unutrašnji dijalog“? Nikako o državnoj politici prema Kosmetu! Naprotiv, taj dijalog treba da bude neka vrsta „kolektivne psihoterapije“, u kojoj se od Srba u Srbiji – kao onomad od Srba u Crnoj Gori – zahteva da „prelome mozak“ kako bi mogli da postanu „realni“, kako bismo (briselske) „dogovore počeli da gledamo kao pobede“, i kako bismo se, pre svega i nadasve – „odrekli mitova“

Hrišćanstvo bi trebalo da se ujedini, bez ikakvih predrasuda. Danas su, zbog loših navika i nametnutih predrasuda, neke druge vere bliže podeljenim hrišćanima.

Gradonačelnica Pariza Brižit Kister je naredila da se izložba otkaže, a crteži odmah iznesu. Kao razlog, navela je da je na crtežu devojčice s Kosova,“prepoznala“ aluziju na MSP Bernara Kušnera (vojnik KFOR-a koji drži golubicu na uzici) što je ocenila „političkom provokacijom i uvredom“!

Srpski predsednik Aleksandar Vučić otvara unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji iz nekog "racionalnog" principa, principa čiju osnovu čini neophodnost da se "prizna realnost situacije na terenu".

Da nije u pitanju nikakav propust, govori činjenica da se slika zastava Srbije i UAE i mape Srbije bez Kosova i Metohije pojavljuje u dva udarna termina, u istom danu, na istom mestu. Na prvom programu televizijske kuće sa nacionalnom frekvencijom i obaveznom TV pretplatom.

Alen Grinspen je u knjizi The Age of Turbulence, objavljenoj 2007, pozdravljao slavu “sveta sa globalnom kapitalističkom ekonomijom”, mnogo više “fleksibilnom, otpornom, otvorenom i sa samokontrolom” nego što je bila prošla, te prognozirao dugu etapu rasta za SAD i čitav svet.

Daleko u pozadini medijskih i NVO promocija Srebrenice, porodice žrtava svih nacionalnosti traže mir, pravdu i spokoj za svoje voljene, za ubijene, silovane, mučene. A bilo ih je svuda na prostoru bivše Jugoslavije. 

Kažu da se najviše laže nakon obavljenog lova i uoči izbora. Danas, izgleda, to narodno iskustvo je obogaćeno novim sadržajima. Uslovne laži prate Srbiju na svakom novom (is)koraku u ispunjavanju uslova za dobijanje datuma za otpočinjanje pristupnih pregovora.