Brine me ravnoteža nemoći Srbije da identifikuje sopstvenu bolest, sopstvenu konstrukcionu grešku u nama koja proizvodi krizu i kad je svet u prosperitetu. Sem Tita, u vreme hladnog rata propustili smo svaku istorijsku priliku da poentiramo

Gotovo je izvesno, bar u teoriji, da će EU prihvatiti Srbiju u narednom periodu. Ali, šta ako nas EU ne prihvati ili se raspadne pre pristupanja Srbije što je isto tako moguće? Ako imamo mogućnost raspada država, uvek postoji i mogućnost saveza država.

Kapitalizam u krizi uvek traga za autoritarnim rešenjima. Varufakis otkriva zastrašujući Šojbleov plan po kome bi na nivou evrozone postojala institucija Visokog komesara za finansije koji bi mogao da stavlja veto na budžete država članica.

Da li je Vladi Divcu falila dlaka s glave što je, uoči američkih izbora 2000. godine, prvih u SAD na kojima je imao pravo glasa, javno poručio da će zaokružiti DŽordža Buša, jer Alu Goru ne može da oprosti što je bio u administraciji koja mu je bombardovala otadžbinu?!

Da je ovo srećna zemlja i da imamo ozbiljnu politiku, mladi Mladenovčanin bi bio veoma interesnatan u šou biznisu, ali mi smo toliko propali da je dečko svojom apsurdnom pojavom već dobrano uzburkao ustajalu žabokrečinu, potpuno poremetivši računice „ozbiljnih političara“u pogledu izlaznosti, a ko zna šta sve do kraja može da se desi.

A o nikada ničim dokazanoj mantri o EU, koju većina naših političara neprestano ponavlja, odnosno o stavu da „zbog realnosti“ Srbija treba da žrtvuje samostalnost, Ustav, teritoriju i građane, a sve radi „dobitka“ koji je u stvari gubitak na svim poljima, ne vredi trošiti reči.

Društvu su za opstanak važniji državni univerziteti, škole i gimnazije, nego Ministarstvo prosvete, bitnija je Filharmonija od Ministarstva kulture. Ako ova zemlja ostane bez Ministarstva kulture, njena kultura će nekako preživeti. Ako ostane bez Filharmonije, spasa joj nema.

 Mogu li ovi izbori da promene nešto ili bar da otvore proces izlečenja bolesnog organizma zvanog Srbija? Bez hirurškog reza i odstranjenja onoga što je maligno, šanse neće biti. Izbori su prilika da se krene i napravi prvi u nizu koraka, a dug je put do oporavka.

Izgradnja skraćenog Nabuka ostavlja mogućnost da stari projekat jednom ipak bude realizovan u slučaju pokoravanja Irana, koji je i zbog toga umnogome meta planova zapadnih stratega.

I tek je kriza, tzv. financijska kriza, koja se na svjetskom planu jasno očitovala ujesen 2008, reaktualizirala pitanje ljevice. Pokazalo se da je posve slobodno tržište u svojoj biti autodestruktivno, te tendencijski vodi u katastrofu nesagledivih razmjera.