Nema misterije. Srbija se razvija sporo ili nikako zato što su investicije male, takoreći nikakve. 

Obnova unionističke opozicije takođe nije izgledna. Najpre, medijsko-intelektualno zaleđe evrounionista – impregrirano kompradoskom, pa i drugosrbijanskom ideologijom – faktički nema šta da zameri Vučiću. Jer, on radi sve ono što su ovi godinama tražili.

Pre će biti da je ono što ujedinjuje mnoge od onih koji se pridružuju propalestinskim protestima šire gledište da spoljne politike i vojni aparatusi Sjedinjenih Država i njihovih zapadnih saveznika duguju zahvalnost Velikom kapitalu i njegovoj eksploataciji ostatka sveta

Suverenizam je bio i ostao pozitivna istorijska pojava kao model efikasne antikolonijalne borbe za nacionalnu emancipaciju potlačenih naroda

Najvažniji aspekt ove posete i istovremeno onaj o kojem je u zvaničnim izveštajima bilo najmanje reči, jeste Putinova ponovljena čvrsta podrška teritorijalnom integritetu Srbije („uzajamno prihvatljivo rešenje na osnovu Rezolucije 1244“)

Skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadležnosti odluku donesu građani u AP Vojvodini na pokrajinskom referendumu. Odluku donetu na pokrajinskom referendumu proglašava Skupština.

Srbija je umorna, posvađana, ponižena i siromašna zemlja pod aktuelnom vlašću. Srbija traži novi pravac i odgovornu vlast. Traži jedinstvo a ne one koji je stalno dele i antagonizuju. Dva najveća iskušenja u kojima je sadašnja vlast doživela fijasko su politika prema Kosovu i Metohiji i socijalno-ekonomska kriza koja je dovela do osiromašenja građana. Vlast SNS godinama se predstavljala kao patriotska, koja brani Srbe na KiM, i kao ekonomski uspešna, koja zapošljava i podiže životni standard građana. Francusko-nemački ultimatum o priznanju lažne države Kosovo, koji je Vučić prihvatio u Briselu i Ohridu, razvejao je lažni patriotizam vlasti, a ogromni skokovi cena i pad kupovne moći građana raskrinkali su lažnu statističku sliku ekonomskog tigra. Ogromna korupcija u vrhu vladajućeg režima, namešteni i preplaćeni poslovi za nove naprednjačke tajkune, stavili su završni pečat na jednu sada već potpuno kompromitovanu vlast koja zbog svega ovoga mora da ode.

Logično je zapitati se i hoće li miting, kontramiting i pominjanje ovih tragedija u kontekstu izbora, odnosno pustoši dnevne politike, uz tekuće medijsko strvinarenje, zaista biti jedini odgovor srpskog društva na nove, dolazeće forme nasilja?

Kad biste vodili računa o parkovima, građani bi i njih isto tako branili. Ali vas – vlastodršce i vlastoljupce, male i velike tirane, državne i lokalne šerife i spahije — nije briga ni za parkove, ni za Državu, jer je sve to za vas „dedin plac koji može da se proda, doduše jeftino, ali hej, pare za dž“

Vlada Srbije mora da objasni zašto je za vojvođanske ratare i stočare dobro da Tenis, uz dvadesetak hektara namenjenih za farme tovljenika, zakupi na 30 godina i nekoliko hiljada hektara zemlje na kojoj će uzgajati žitarice i tako istisnuti lokalne proizvođače stočne hrane.