Jasna je povezanost sveopšte borbe za resurse širom planete i događaja na Bliskom istoku, a ponajviše u Siriji, zemlji potonuloj u surovi rat čiji će ishod po mnogo čemu biti presudan ne samo po budućnost Bliskog istoka.

Prema presudi Međunarodnog suda pravde, Srbija ne snosi odgovornost za „genocid“, niti je učestvovala u njegovoj pripremi ili izvođenju. Samim tim, Srbija nema nikakvu obavezu da usvoji bilo kakvu „deklaraciju o Srebrenici“.

Ogromna većina medija na Zapadu izveštavala su zlonamerno o ceremoniji otvaranja igara u Sočiju. Nepristrani, objektivni posmatrač mogao je malo da sazna o Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, i uopšte o Rusiji, a mnogo o njima, o Zapadu i njihovoj patološkoj mržnji prema ruskom narodu i Rusiji.

Pristupni pregovori bi mogli početi 2012. i biti zaključeni 2016, uz stvarni ulazak u EU tek 2018. Međutim, uzimajući u obzir verovatne komplikacije na koje će se usput naići, realnija pretpostavka je 2020. godina.

Sejanje semena razdora između građana Ukrajine koji govore ukrajinski i ruski je veoma težak ali ostvarljiv zadatak što su događaji iz proteklih 10 godina pokazali. “Narandžasta vlada” Juščenka i Timošenkove isto kao i Janukovičev pokušaj da udovolji lokalnim nacionalistima mnogo su doprineli procesu razdora.

Na mitingu Janukovičevih pristalica jedan od govornika podsetio je na epilog američkih izbora: "Kada je Obama pobedio, Mekejn se nije ponašao kao političar, već kao državnik. Priznao je poraz i povukao se. To treba da uradi i Julija Timošenko."

Bilo je i nešto razlika. Kličko je posebno naglasio potrebu promene zakona o izborima i raspisivanja novih predsednečkih i parlamentskih izbora pod međunarodnim kontrolom 2014. godine, dok je Jacenjuk insistirao na dodeljivanju Ukrajini najmanje 15 milijardi dolara.

Zaključio sam da je Jasenovac bio mnogo strašniji logor smrti nego Aušvic u okupiranoj Poljskoj, to najveće nacističko stratište. Poređenja ne znače da Nemci nisu bili svirepi ako time nisu remetili industrijsko ubijanje.

Zapad je, na primeru Ukrajine, pokazao da ne preza ni od čega, da je spreman na otvorenu saradnju sa neonacistima i da je spreman na građanski rat usred Evrope samo kako bi ostvario svoj geostrateški cilj – antirusku i prozapadnu NATO Ukrajinu.

Koja je to svetska sila i EU zahtevala od srpske vlade takvu rizičnu, raskolnu, kratkoumnu nacionalnu i državnu politiku? Ako jeste, u šta ne verujem, neka se to javno saopšti da se ovako polupismeni i lakoverni više ne svađamo.