Čudna neka logika dotičnog gospodina. Srbija i srpski narod uspevaju da se se odbrane od nametnute i neosnovane optužbe da su genocidni, a time sebi zadaju autogol. Tu se već ne radi o nakaradnom tumačenju jednog događaja, niti o novinarskoj etici. Tu je u pitanju krajnja zlonamernost jednog čoveka.

Zagovornici jedinstvene valute, prvenstveno Francuzi i Nemci, nisu se predavali. Godine 1979. stvoren je fiksni, ali prilagodljiv valutni sistem u koji su ušle sve evropske valute izuzev britanske. Britaniju je u to vreme predvodila evroskeptična Margaret Tačer.

Mesta stvarne političke moći novog veka moguće je sagledati kroz tri direktna kontraprimera. Tako recimo, za razliku od američke javnosti, nemačka javnost većinski se protivi sankcijama Rusiji, i razlog za to ne počiva isključivo u ekonomskoj vezi dve zemlje, već proističe i iz složenijeg procesa društvenih transformacija u Evropi.

Sada se ne plašim za ličnu bezbednost, ali se prostor slobodnog informisanja i kritike ipak sužava – prvenstveno zbog Amerike, ali i zbog Evrope. Njihove diplomatije podržavaju guranje na marginu svih onih koji ozbiljno kritikuju njihovu politiku.

Sasvim je očekivano da će i Adam Mihnjik negirati poređenje Kosova i Krima jer to proizlazi iz načina kako on pristupa situaciji u Ukrajini i ulozi tzv. međunarodne zajednice koja primenjuje istu političku metodologiju kao u vreme razbijanja socijalističke federalne Jugoslavije.

Dragi Borise, mnogi me blogeri, šalabajzeri, kurajberi i picopevci optužuju da ti povremeno pišem ne bih li se dokopao kakve ambasadure, što samo svedoči o žalosnom stanju njihove bezbednosne kulture

Al Malikija saveznici u Teheranu i Vašingtonu guraju u samoubistvo, dok je on sam nemoćan da ostvari ono što želi, jer je ovaj rat zapalio ustanke u mnogim iračkim gradovima.

Potrebno je da se individualna pregnuća i postignuća susretnu sa dubljim tokovima istorijskog kolektivnog iskustva. Zato ne treba smetnuti s uma da je Mihailo Marković bio predvodnik i najdosledniji i najistrajniji predstavnik jedne od najznačajnijih generacija jugoslovenskih i srpskih intelektualaca.

Da li se nešto pozitivno može naučiti iz libijskog iskustva? Zahtevi za građanskim, političkim i ekonomskim pravima, koji su bili u fokusu arapskog proleća, ne znače ništa bez nacionalne države koja će ih garantovati, u suprotnom nacionalisti će se naći u državi sektaškog, regionalnog i etničkog feuda.

Priznaćete, nije fer da se od osrednje ekipe pravi tempirana bomba za prave šampione i poštene profesionalce. Potpuno neevropski, pa ako hoćete i antievropski pristup. Zamislite kad bi se naše „za evropsku Srbiju” vlasti ponašale tako!