Srpska vlast, ma koja, ne sme stavljati čitavoj zemlji omču oko vrata i davati apriori legitimitet nečemu što, najpre, ne odgovara istini, te onome što predstavlja politički instrument koji inkriminiše čitavu naciju.

Sigurno je da će Pokret nesvrstanih i dalje opstati na svojim idealima na kojima je i osnovan jer će drvo mira koje je juče zasađeno sigurno simbolizovati nove odnose na svetskoj međunarodnoj sceni koji isključuju jednostranu upotrebu sile.

Životna šansa za korporaciju ukazala se marta 2003, kada je američka vojska ušla u Irak, nastavljajući ostvarivanje neokonzervativne ideje o korišćenju američke vojne sile u prepravljanju sveta prema američkim interesima,– a sve u ime demokratije. Blekvoteru je Bušova administracija poverila istaknutu ulogu u ratu protiv “terorizma”.

Dugujem izvinjenje onima koji se na NSPM oglašavaju smislenim i konstruktivnim zapažanjima, što sam njihove komentare preširokom generalizacijom strpao u kategoriju „e-đubreta“. Ali nisam sasvim ubeđen da sam pogrešio generalnom osudom komentara na internetu. Izuzeci samo potvrđuju pravilo.

Vladajuća Partija regiona sve više prerasta u ono što ona zapravo i jeste, najjača stranka u zemlji, čiju bazu čini proruski deo stanovništva, apsolutno većinski u jugoistočnoj polovini zemlje. Od nje otpadaju i sve više će otpadati karijeristi i oni koji su u nju ušli zadnjih godina iz profiterskih razloga vršenja vlasti.

Na delu je pokušaj relativizovanja događaja. Međutim, odnosi unutar Evrope se po tom pitanju kristalizuju i Srbija neće moći da izbegne neke svoje obaveze. Ne samo za nas, nego i za Evropu je veoma važno da Srbija donese Rezoluciju o Srebrenici.

Sjedinjene Države pokušale su da uz pomoć «demokratije» ukrajinizuju istočni deo zemlje, da Ruse pretvore u Ukrajince. To im nije pošlo za rukom. Vašington je brzo shvatio da demokratija ne radi u interesu Zapada. 

„Kvalitet“ komentara nije samo problem NSPM, već i interneta uopšte. Anonimnost ih oslobađa straha od odgovornosti, a teoretski neograničena publika pruža priliku da „i oni budu neko“. A najlakše je „biti neko“ pljuvanjem po boljima od sebe.

Autentična demokratija bi se pojavila kao prepoznavanje građana da njihova politička klasa uopšte nije njihova jer je „kapitalizam bez domovine“ proizveo interesnu povezanost kvazi-elita iz koje je isključen narod.

Odžačkih 9,2 odsto DSS-a, osim što je podvig, jeste, verovatno, i tačka vododelnica između dve epohe ove partije. Između epohe letargije, izolacionizma, samodovoljnosti, autizma, mrzovoljnosti i inertnosti, i, iznenada ukazane, a poslednje, šanse.