Pitanje je vremena kada će sporazumi postati prevaziđeni, odnosno kada njihova snaga nestaje jer je realnost na terenu postala potpuno drugačija, dok uslovi koji su doveli do kompromisa više ne postoje.

Nemačka je priznala Kosovo, kao i velika većina država članica EU. Iako razumemo šta to Srbiji znači, Kosovo se ne može vratiti pod okrilje vlasti u Beogradu. Bilo bi razboritije usmeriti svu energiju na rešavanje praktičnih problema između Kosova i Srbije.

Gotovo je sigurno da evroatlanska družina neće odustati od svoje politke prema Ukrajini. Mnogo je uloženo truda i kapaciteta da bi se odustalo. Neće se odreći Ukrajine kao poligona za rušenje narastajuće ruske moći. Vašington i Brisel ujedinjeni su u svojim stavovima prema ukrajinskoj krizi.

Nije se Agencija ovoliko razradila iz principijelnih razloga. Nikakva razvojna strategija nije stajala iza ove naše privatizacije. Njoj su se na sav glas protivili liberalni ekonomisti. Kao, neka tržište odluči ko će da opstane, a ko da bude upokojen.

Vladimir Putin je i ovoga puta pokazao da je bar za glavu viši od svih konkurenata na svetskoj političkoj sceni. Zapravo da po sposobnosti, znanju, političkom obrazovanju, dobrim namerama i realnom gledanju na događaje na međunarodnoj sceni- nema konkurenata.

Sve mi se, dakle, čini, da kao tobož jurimo tog Šarića, a da je hajka na nekog sasvim drugog, nekog ko stoji iznad njega, nekog ko mu je dao dozvolu to da radi, nekog ko ga sada štiti, nekog ko je za njegov biznis vezao svoju politiku. A prateći taj trag stižemo do Mila Đukanovića.

Onome ko nije razumeo Volfovicevu doktrinu ostaje samo da se čudi što je i Vladimir Vladimirovič Putin u galeriji Stejt departmenta dobio mesto novog Hitlera. Ovakvo poređenje, međutim, nije novo i ne predstavlja izuzetak, već je pre pravilo i spada u uobičajene metafore američkih državnika i predsednika.

Scena je bila impresivna, bolja od masovki iz „Hrabrog srca“ – posle te fenomenalne tuče pod zaštitom Uneska, kung-fu monasi iz Šaolina neće više imati potrebe da nastupaju u Sava centru i naplaćuju skupe ulaznice. Oko čega su se tukli? Pa, oko svega pomalo.

„Većina Nemaca želi da razume rusku stranu stvari“, kaže Jerg Baberovski, istaknuti profesor istočnoevropske istorije na Berlinskom Humboldt Univerzitetu. Istoričar Štefan Plagenborg sa univerziteta Rur u Bohumu opisao je sentimentalan odnos između Nemaca i Rusa kao „neizmernu ljubav“. Ali kako ova veza još uvek postoji posle dva svetska rata?

Lišivši se statusa druge nuklearne države planete, i to još sposobne da uništi prvu u svetu nuklearnu državu, rusku elitu će vetrić oduvati iz grupe vodećih svetskih subjekata.