Под фирмом "права на слободу говора и критичког мишљења" у Србији се појавио одређени круг људи (у ту категорију спада и Динко Грухоњић) који не презају од најгрубљих дисквалификација српског народа, његових националних интереса, традиције и историјске свести. И све се то пласира у тзв. "независним и професионалним медијима" као "израз борбе за слободно мишљење"

 Ако бројке постројимо мало другачије, видећемо да смо за Вучићевић 11 година власти изгубили 169.466 Срба више него за Милошевићевих, Ђинђићевих, Коштиничиних и Тадићевих 20 година.

Народна застава, тај најједноставнији свесрпски симбол који опстаје у континуираној употреби већ скоро два века, потиснут је у запећак, и данас се, осим на згради Народне скупштине и неких општинских и државних институција са продуховљеним руководством, углавном ретко може видети у Србији 

Компанија Al Rawafed за коришћење 3.500 хектара државних ораница уплатила је 109.000 евра за 2015. и 216.000 евра за 2016. годину. Према истраживању Инсајдера, то значи да је након склапања пословно техничке сарадње са Al Rawafedом буџетски приход од тог земљишта, на годишњем нивоу, мањи и до шест пута.

Досадашње исксуство са локалним изборима, на којима су активисти СНС умели да врше безобзиран притисак на бираче и бирачке одборе, не даје нам, нажалост, претераних разлога за оптимизам.

Чињеница да се на ТикТоку могу видети нецензурисани снимци апокалиптично разорених градова у појасу Газе и крваве палестинске деце како копају по рушевинама за лешевима својих најмилијих доста је наудила напорима произраелских лобистичких група да прикажу Израел као сасвим недужну жртву која има право на заштиту од тероризма

Један пријатељ ми је недавно послао скраћену верзију обраћања Си Ђинпинга члановима Централног комитета Комунистичке партије Кине из јануара 2013.

Просто је невероватно колико труда, енергије и манипулације председник Србије улаже у то да по сваку цену неутралише и елиминише „замрзнути конфликт“ као легитимну и, у тренутним околностима, вероватно „најмање лошу“ опцију решавања косовског проблема. (При чему то, заправо, и није никакав „замрзнути конфликт“, већ само одбијање вештачких, унапред зацртаних – или обећаних – рокова и ултиматума.) 

Неко други ће направити организацију, окупити људе, направити план акције, повезати се са глобалним савезницима, извести револуцију, заменити стари систем новим – док ће они сами мирно да наставе да куцају на тастатури своје јуначке „ма-само-мотка-и-улица“ коментаре.

И Пушкинов Херман из Пикове даме и Раскољников, јунак романа Достојевског Злочин и казна се, уз све разлике, демонски опредјељују за авантуру брзог мјењања личног живота што их уствари води животним странпутицама