Што се Вучића тиче, пажљиво посматрање не само његових често конфузних и намерно противречних формулација, него још више његових гестова, мимике и реакција на излагања појединих посланика (а, пре свега, моје маленкости) ипак не оставља простора за сумњу да се дефинитивно спрема на потписивање „правно-обавезујућег споразума“ 

Агресија, ароганција, оптуживање, подметање... то је понашање које избија из готово сваке примијерове реченице, из готово сваког његовог наступа. Он је постао личан, личан не само у односу према новинарима, већ и у односу према готово свим функционерима или особама из јавне сфере.

Опозиција мора озбиљно да стави прст на чело и да доживи дубоке реформе закључио је у једној од својих анализа протеклих јунских локалних избора професор Зоран Стоиљковић. У прилог ове његове апсолутно засноване оцене иде и основни и најснажнији утисак након ових одржаних избора да се јасно показало да грађани више сада верују и дају свој глас групама грађана, јер је очигледно да више верују њима него опозиционим странкама и њиховим листама.

Обичан грађанин зна толико да се те недеље (24.9) или викенда, десио оружани сукоб Срба и полицајаца Албанаца у околини староставног манастира Бањска („Страхињићу Бане [...] у маленој Бањској) и да су званично страдала четири лица, три Србина и Албанац. После тога, исти тај, обичан грађанин може да сазна: да је сатима пре акције „косовске“ полиције српска наоружана група праћена и снимана из ваздуха; да је и КФОР (НАТО) „присуствовао“ сукобима; да је пронађена велика количина оружја – за „цео батаљон“; да је, јавности познати, М. Р. писмом признао организовање оружане српске групе (сâмо то признање и није судски доказ), и можда још понешто.

За ову серију се без претеривања може рећи да је савремени пандан оригиналних „Отписаних“ – која је и по тексту, и по глуми, и по режији представљала телевизијску авангарду свога времена, у корак са најбољим жанровским програмима свог времена

 Уништавање државе у Србији траје деценијма, она више није у стању да обавља своје основне функције. Маријана Мацукато, као и бројни други западни економисти, уверљиво доказују да нема привредног раста без активне и креативне улоге државе. 

Председник СНС Томислав Николић и председник ДСС Војислав Коштуница сагласни су да се питање промене Устава Србије неће покретати и бити подржано без сагласности обе странке и да ће ДСС и СНС у Скупштини Србије водити усаглашену политику када је у питању Устав Србије.

Док се НАТО спрема да притисне Србију и нападне Русију, а Михаел Рот исказује забринутост због српских напада на Немачку, нека лепша заједница са заједничком будућношћу постаје све већа. Још само да је и доживимо

Србија неће постати сува или поплављена пустош, али ће највероватније бити демографска пустиња са неколико великих и не тако бројних мањих насељених оаза. Може ли се сачувати густа шума насеља?

Најважнији аспект ове посете и истовремено онај о којем је у званичним извештајима било најмање речи, јесте Путинова поновљена чврста подршка територијалном интегритету Србије („узајамно прихватљиво решење на основу Резолуције 1244“)