Премда иницијатива да Геноцид над Србима у НДХ (1941‒1945) треба називати „покољем” није практично ни окрзнула науку и струку, очигледно је у неким круговима изазвала немир и смутњу и довела до нових подјела у српском народу. То је њен једини видљиви резултат. Због тога, у једној сусједној држави могу задовољно да трљају руке

 Уништавање државе у Србији траје деценијма, она више није у стању да обавља своје основне функције. Маријана Мацукато, као и бројни други западни економисти, уверљиво доказују да нема привредног раста без активне и креативне улоге државе. 

Да ли желите да Црна Гора иде кроз глобалну кризу сама или у друштву најбогатијих земаља свијета“, само је једно од предложених упустава које нуде НАТО пропагандисти.

Критични структурни фактор који условљава наводно заостајање ЕУ (и Британије) је то што САД има снажан технолошки сектор, са успешним и иновативним компанијама као што су Амазон, Алфабет и Мајкрософт, које немају европске еквиваленте

Власници глобалног капитала превентивно сузбијају социјалну беду и обезбеђују привидни мир јер обезбеђују подношљиво преживљавање, али не и жељено благостање. У том лимбу опортунизма потенцијални револуционари левитирају омамљени неонским светлима вештачког прогреса

Штета је већ направљена оним почетним багателисањем и потцењивањем проблема од стране неких стручњака, представника власти и властима блиских медија („никад смешнији вирус“, „опасност мања од обичног грипа“, „не погађа жене“, „идите у шопинг у Милано“). А сада постоји опасност да клатно оде на другу страну, тј. у неку врсту панике

Друштво са подељеном елитом, при чему се део елите толико отуђио од сопственог друштва да често ради и против његових интереса, не може брзо да изађе из кризе. Потребан је нарочити напор оног дела елите који је остао лојалан своме друштву да се формулише излазна стратегија и за њу мобилише народ.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2023. године

Недавни масакри у Београду и Маденовцу изазвали су до сада најмасовније протесте против режима личне власти Александра Вучића. Годинама потискивано незадовољство излило се на улице. Иако масовни, протести за сада немају јасан политички програм. Уколико грађани буду упорни, појавиће се нове идеје и захтеви ће бити радикализовани. Крајње је време да сви устанемо против штеточинске напредњачке власти која прети да уништи народ и државу.

У крајњој линији, потпуно је легитиман и политички отпор овом пројекту као начину да се симболички утемељи и учврсти режим Александра Вучића. Али борба против Александра Вучића не сме да прерасте у борбу против српских националних симбола само зато што Вучић те националне симболе користи као смоквин лист за своју антинационалну политику