Заговорници аутономије Војводине, па и њеног оцепљења од матичне државе, свесно заобилазе ову чињеницу, јер она не иде у прилог растакања Србије, чак напротив. Већински народ у Србији је и већински народ у Војводини, без обзира на вишедеценијски труд заговорника аутономије да створе нову нацију, такозване Војвођане.

Срећом, на западу је део интелектуалне јавности, који се на сваком кораку суочава са огромним притиском, схватио овај образац. Међу њима је и Дајана Џонстон, истакнута интелектуалка и истински борац за људска права која је рођена у Минесоти 1934. год.

Нормални пут српског народа био је да ту Југославију поправља јер је он и створио. Ако је спрски народ положио толике жртве и ишао путем стварања заједничке државе и ако је то већ учињено – враћање назад било би поништавање свих тих жртава. 

Од када су српски хулигани пре девет месеци зверски убили Француза Бриса Татона у једном београдском кафићу, ви сте систематски учени да мислите да је непристојно и нељудски више икада питати ко је крив у тучи једног Србина и једног странца.

Македонску незавидну економску ситуацију није изменила ни чињеница да је ова земља још од децембра 2000. године укључена у програм /фонд помоћи CARDS. (Македонија се укључила у програм/фонд помоћи CARDS за период 2000-2006). Овај програм/фонд помоћи је био претходница ИПА фонда.

Добро је што ће следећи избори у Србији, после историјског сусрета Рен-Николић, коначно бити сведени на обичну политичку утакмицу у којој свако може да победи. Биће, међутим, јако лоше ако ће свака влада, било десна или лева, патриотска или космополитска, морати да добије сагласност Брисела или Вашингтона.

Лидер Слободарске партије Хајнц-Кристијан Штрахе затражио је што хитније иступање Аустрије из еврозоне. Он је предложио и формирање нове валутарне уније „јачих привреда“ у којој би се налазиле Немачка, Аустрија и Холандија.

Србија бележи сличне резултате као и највеће земље које су одмах реаговале на кризу. Спречен је колапс привреде, ублажене су последице по становништво, очувана је стабилност валуте и обезбеђена реализација кључних инфраструктурних пројеката.

Односи Узбекистана и Казахстана су такође напети, услед економских несугласица и борбе за лидерство у Централној Азији између ове две највеће земље у региону. Тренутно, ови сукоби нису тако оштри као у случају Таџикистана и Киргистана.

За политичку стабилност у Србији је важно да дугорочно постоји политичка опција за коју би грађани знали основни стратешки правац. Отуда, ми са ДС нисмо постигли једнократни споразум већ желимо да буду наш дугорочни партнер.