Логично се поставља питање: каква је судбина Сирије и Асада. Одговор на то питање нико у Москви се не усуђује да јавно и категорички износи. Али, ако се узму у обзир искуства око других земаља и њихових руководилаца последње две деценије, кажу аналитичари, одговор не може бити нимало охрабрујући.

Очекујемо да ће МСП донети саветодавно мишљење које ће бити у нашу корист. То ће отворити простор за поновно отпочињање дијалога о статусу. Пресуда ће имати преседански карактер са директним утицајем на сваки покушај сецесије.

Обе стране не би желеле да се сукоби пренесу ван територије Сирије. Либан је веома нестабилан и то може значити и невољу по Израел чије би северне границе биле угрожене. САД и Русија се тренутно налазе у пат позицији.

Србија се мора ослободити власти која је економску политику заменила економском пропагандом, а државну политику заменила деловањем које суштински наноси штету држави.  Ванредни локални избори су показали кризу у којој је власт.

Оптужница против Цветковића за убијања код Пилице сада такође изгледа још сумњивије, јер новинари под сумњу стављају сведочење јединог сведока, на темељу чијег сведочења из 1996 г. почива читава конструкција сребреничког масакра.

Видех на сајту НСПМ да је Антонић Слободан, сав пресрећан и тријумфалан, на "душманском" сајту Е-новина открио неколико уистину расних и кристално чистих груменова фашистоидног "говора мржње" у најчистијем могућем стању, а које су испод иначе коректног ауторског текста екскрементирали читаоци-коментатори.

Да је Мишић правовремено спречен да бакљу унесе на Маракану, не би имао чиме да повреди Трајковића. Дакле, Мишић је неспорно крив за нешто. Сигуран сам да није за „убиство у покушају са умишљајем“ као што то каже судија Лазовић, али његова кривица је овде периферна.

И видеће бирачи, да зелена ливада и корита нису њихова, и да никада нису ни била, нити пак требала бити. Видеће и да су прелепе штале, фарме и замкови, били уствари само обриси будућих кланица за њих! Али то није оно најгоре што очекује стада и крда бирача у Србији.

Шта ће Србија имати од ове резолуције? Ништа. Ова резолуција не треба да нас радује, упркос оптимизму којим су нас обасипали наши медији који су ову вест, која се може оквалификовати као “још једна од бројних подршки са Запада”, пренели готово еуфорично.

Познајете ме и познајете Двери већ 15 година. За то време никада Вас нисмо слагали, ни преварили, нити издали. Никада нисмо изневерили своје принципе нити одустали од борбе за живот Србије. Зато се сада обраћам свима онима који су од 1990. године на изборима увек гласали патриотски.