Кад нека земља уђе у ЕУ најважније вредности су јој сопствени идентитет и целовитост њене територије. То на најбољи начин демонстрира, најрационалнија од свих чланица СФРЈ – Словенија. Главне жртве словеначке бескомпромисности су суседи - Хрвати.

Важно је да не допустимо да нас понесе очајање, упркос свим невољама које нам доноси неоконзервативизам, постојање група фашиста, попуштање социјалдемократа, пад комунизма. Ипак има довољно снага које се јављају и у њих треба веровати.

Озбиљни политичари верују да ће избори бити расписани месец дана након што грађани почну да слободно путују Европом, а опет који месец пре него што држава не потроши зајмове и кредите које је узела како би преживела светску кризу. Али се још у Србији није родио видовњак који је погодио колико ће нека влада трајати.

Стална америчка подршка бахреинској монархији доноси са собом Америци две врсте ризика. Један аспект је да Америка штити и заступа демократију и слободе човека једино онда када то одговара опипљивијим интересима Вашингтона.

Ђукановићу успијева оно што није до сада успјело ни једном политичару у Европи – истовремено је био предсједник Владе или државе и шеф картела који је управљао једним од највећих илегалних послова у послијератној Европи.

Француска је недавно обзнанила своје намере да јавно наоружа ове терористичке групе које оперишу у Сирији и које су сада од стране посматрача за заштиту људских права препознате као групе које извршавају систематске и широко распрострањене злочине над сиријским народом.

Џордан Грин, квотербек београдских „Вукова”: Стигао сам када је паљена амбасада, сад не могу ни да замислим да одем негде другде. –  Бранко Радун: Антиамериканизам код нас није етнички, није исламског типа, већ је уперен против америчке политике, медија.

Паралелно са великом кризом и напетости у Персијском заливу, одвија се и процес политичког рекомпоновања региона који представља велику непознаницу и потенцијалну опасност за Вашингтон и његове савезнике.  

У Џалалабаду у лето 1989. године обилазећи једну срушену школу дописник „Њујорк тајмса” Џон Барнс је из своје торбе извадио крпену лутку, дечју играчку, откинуо јој једну ногу и ставио је у крш од цигли и сломљених школских прозора. Погледао ме је заверенички, намигнуо и фотографисао то.

Србија је одавно постала регионални Ел Дорадо за имућну и незаситу мањину, односно конц-логор за ојађену већину. Површна статистика може да замаскира ту трагичну чињеницу, али професионални новинари, уредници и аналитичари не би смели да се задовољавају површном статистиком.