Пламен који се шири Блиским истоком захватио Газу и Израел

У четвртак ,14. новембра, у акцији Израела убијен је командант војног крила Хамаса у Гази Ахмед Џабари.[1] Он је страдао са још једним својим сарадником у аутомобилу који се кретао ка Гази. Ово је била највероватније ваздушна акција израелских авиона, при чему је циљ био обележен ласером за навођење са земље или ваздуха. У сваком случају, то је погибија највишег званичника Хамаса у Гази још откако је Израел извео општи напад на Газу 2009. године.

Као што се очекивало, израелски медији јављају да је убиство Џабарија одговор на константне ракетне нападе на израелску територију са подручија Газе. С друге стране, Хамас позива да се Израел нападне свим средствима и да се спроведе освета због убиства вође војног крила Хамаса. Насиље је овим убиством само ескалирало у један вртлог обостране мржње чија се кулминација одвија путем обостраних ракетирања. У одговору на убиство Џабарија Хамас је ракетирао Израел, при чему је погинуло троје људи. У израелским противударима до ноћас убијено је најмање 19 Палестинаца. Први пут ракете које је испалио Хамас погодиле су и сам Тел Авив, што говори о томе да је повећана способност радикалних исламиста да делују против Израела. Израел сада своје ваздушне ударе правда тиме што наводи да су они усмерени против рампи за лансирање ракета, међутим поново у тим нападима страдају цивили.

“Хамас и друге терористичке организације изабрале су да ескалирају своје нападе на грађане Израела у последњим данима. Нећемо толерисати ситуацију у којој израелским грађанима прети ракетна ватра”, изјавио је премијер Израела приликом обраћања на националној телевизији. Нетанијаху је такође истакао да “Хамас намерно пуца на цивиле и крије се иза својих сопствених цивила”. ”Ми избегавамо да гађамо цивиле. Наши непријатељи теже да нас збришу са лица земље”, додао је он. Да подсетимо, у израелским ваздушним ударима страдало је и двоје палестинске деце и не види се крај овој спирали насиља.

Међутим, Нетанијахуа директно демантују деца која гину у израелским ваздушним ударима. “У данашњем ракетном нападу на Израел из појаса Газе погинуло је троје људи и то су прве израелске жртве напада после ваздушног удара у коме је убијен Ахмед Џабари, један од вођа палестинске организације Хамас. Претходно су по Гази падале израелске ракете, а међу 11 жртава је и 11-месечни Омар, чији је отац Џихад Машарави, уредник фотографије Би-Би-Сија на арапском, неутешно оплакивао смрт свог детета.”[2]

Израелски министар одбране Ехуд Барак отишао је у својим изјавама још и даље тврдећи да ће „израелска војска учинити све да поврати затишје на југу земље и да су данашњи удари само почетак операције, чији су циљеви да се ојача способност застрашивања Израела и нанесе штета способностима екстремистичких организација да лансирају ракете".

”Израел не жели рат, али провокације Хамаса у последњим недељама са честим рундама мина и ракета испаљених на југ Израела, експлозивним тунелом који је активиран и противтенковском ватром на џип у Израелу приморале су нас да делујемо оштро и одлучно”, рекао је Барак, алудирајући на серију напада палестинских екстремиста. ”Ми смо на почетку, не на крају те акције”[3]

Хамас је, с друге стране, изјавио следеће: “Израелски окупатори су извршили опасан злочин и прешли све црвене линије. Ово сматрамо ратом, платиће високу цену”. Троје мртвих Израелаца и двоје рањених укључујући и једну бебу цена су израелских ваздушних удара који сместа морају престати како би се избегло даље крвопролиће и страдање цивила на обе стране. Израел је такође спреман да поништи све документе који буду донети од стране УН уколико се прогласи независна држава Палестина. Овакав став Израела и ракетирање и убијање цивила у појасу Газе не воде ничему осим даљем крвопролићу и страдању како палестинских, тако и израелских цивила. Најновије жртве које укључују 19 Палестинаца после удара Израела на подземна постројења Хамаса у којима се наводно налазе ракете које Хамас испаљује на територију Израела[4] само потврђују ову тезу. Огромна већина страдалих на обе стране, а нарочито на страни Палестинаца, нису борци већ недужни цивили. Убиством војног лидера Хамаса Израел није ништа постигао у стратешком смислу јер је то убиство само изазвало даљи бес и офанзивне акције против Израела. И поново се на Блиском истоку налазимо у једној спирали насиља којој се ни не назире крај[5].

Да нам предстоје отворенији и још интензивнији сукоби, говори и чињеница да је ка Гази упућено 12 израелских војних камиона у пратњи тенкова и борбених возила, заједно са аутобусима који превозе израелске војнике, што би могао да представља увод у копнену интервенцију израелске армије.[6] Уколико до тога дође, страдаће још већи број цивила и у стратешком смислу Израел неће потпуно уништити Хамас као што то није успео ни 2009. године. Сукоби ће се само интензивирати и порашће број недужних цивила који страдају на обе стране јер је веома тешко пронаћи само борце Хамаса и ликвидирати искључиво њих, а избећи цивилне жртве, како тврди Нетанијаху.

Поставља се питање каква ће реакција Египта уследити уколико Израел покрене копнени напад на појас Газе. Египат је већ повукао свог амбасадора из Тел Авива и позиционирао тенкове у региону Газе. Свет је већ подељен због најновијег насиља на Блиском истоку. Запад и Америка подржавају Израел у борби против “терориста” и не помињу при томе цивилне жртве које неумитно страдају у таквим сукобима. С друге стране, Русија и већина арапских земаља апелују да се насиље заустави. Руска дипломатија је била највише отворена у оцени да је неопходно да се прекине “несразмерна” употреба силе од стране Израела, али је такође позвала и Палестинце да престану са ракетним нападима на територију Израела. У Лондону шеф британске дипломатије Вилијем Хејг изјавио је да Хамас сноси „главну одговорност” за ескалацију насиља у појасу Газе и затражио од Палестинаца да сместа обуставе нападе на Израел. Русија је отворено “осудила Израел због 'несразмерне' примене силе, упозоривши да би најновије насиље могло да прерасте у већи сукоб, али је и Палестинце позвала да обуставе ракетну паљбу на територију јеврејске државе.”

Поводом израелских напада огласио се и председник Египта Мухамед Морси који је изјавио да су напади Израела на појас Газе неприхватљиви и да ће довести до нестабилности у читавом региону. Каиро је позвао израелског амбасадора у Египту на консултације и затражио хитан састанак Савета безбедности УН и Арапске лиге. „Египатска Муслиманска браћа, којима припада и председник Морси, захтевају прекид свих дипломатских и економских веза са Израелом. Заклети израелски непријатељ, Иран, осудио је израелску офанзиву као „организовани тероризам”.[7]

У ексклузивном интервју за Нову српску политичку мисао израелски амбасадор у Београду Џозеф Леви изјавио је да: “Иран који је вођа свих сила зла на Блиском истоку, Иран са својим савезницима попут Хамаса на јужној граници у Гази и Хезболаха у Либану је највећа претња не само за Израел, већ и за све који верују у слободу. Налазимо се у временима круцијалних промена за Средњи исток. Ми смо у приправности и пажљиво пратимо развој догађаја.” [8] Он је осим тога изјавио у одговору на питање да ли ће Израел напасти Иран да “нећемо оклевати да предузмемо све што је потребно да бисмо се одбранили. Одлучни смо да не дозволимо никоме да угрози наше постојање. Ми смо много научили од наше прошлости. Вратили смо се у наш завичај у Израел у намери да будемо безбедни, суверени и слободни. Ако неко угрози наш суверенитет, безбедност и слободу, мораћемо да се бранимо.”

Управо овакав став доводи до ескалације мржње и насиља на Блиском истоку. Израел, што је нормално, жели да сачува свој суверенитет и животе својих грађана, али он то чини на антагонистички начин. Палестинци такође имају елементарно људско право на живот који им нико не може ускратити. Изјаве Израелаца да ће поништити сваку резолуцију која буде донета у УН и којом се гарантује оснивање палестинске државе не води никуда. Такав став се мора изменити јер се спирала насиља неће зауставити само на Гази. Оно што имамо је један Гордијев чвор и дубоки антагонизам обеју страна како израелске, тако и палестинске стране који прети да прерасте у отворени рат какви су у прошлости виђени у овом региону.

С друге стране, све групе и организације попут Хамаса и Хезболаха, које несумњиво подржава Иран, морају да престану са сваком врстом напада на државу Израел зато што су већ небројено много пута могле да се увере у то да израелски одговор неће бити сразмеран и да се када се израелска војна машинерија једном покрене, она тешко зауставља. Од свега највећу патњу сносе палестински цивили, који бесмислено страдају у “превентивним” ударима Израела, и израелски цивили који страдају у константном гранатирању израелске територије и са севера, Хезболах, и са југа, Хамас.

Као што је обично случај у међународним односима, све је повезано. Рат у Сирији, коме се ни не назире крај и у коме је до сада страдало готово четрдесет хиљада људи, углавном цивила, готово је сигурно повезан са најновијим сукобима у подручију Газе. Израел отворено подржава “побуњенике” у њиховој борби против регуларне сиријске армије. Терористи, који себе називају тзв. Слободном сиријском армијом, не презају од подметања бомби и акција које се могу приписати само терористима. С друге стране, њих Запад заједно са Израелом отворено подржава и омогућава им логистичку и сваку другу помоћ. Иран са своје стране подржава председника Сирије Башара ал-Асада и није искључено да су ови ракетни напади на Израел од стране Хамаса директно повезани са жестоким сукобима у Сирији. Другим речима, Иран преко група које контролише напада Израел, што већ представља преливање сукоба који се води у Сирији.

Потпуно је неизвесно како ће се рат у Сирији завршити јер обе стране имају веома јаку подршку спољног фактора. Турска се такође може, као чланица НАТО пакта, умешати у сукоб у Сирији, али она сама има проблеме са милитантним Курдима који живе на територијама неколико држава Средњег истока. Осим тога, Русија је већ раније оштро упозорила Турску да се не меша у сукоб у Сирији. Сирија представља кључну геостратешку тачку око које се ломе копља светских сила. Русија такође, додуше индиректно, подржава Башара ал-Асада, као и Кина и Иран, који се осећа све снажнијим и који настоји да своју сферу утицаја прошири и на Ирак, Сирију, Либан и самим тим избије на Средоземље, што, наравно, не иде у прилог Америци и Израелу.

Хрватски економско геополитички сајт “Адванце.хр” [9] извео је сјајну анализу збивања на Блиском истоку и у Сирији из које се између редова примећује да Америка стоји иза изјава египатског религијског вође Јусуфа ал-Куардавија који живи у Катару, важном америчком савезнику у арапском свету. Он је у проповеди 12. новембра, коју је пренела Мемри ТВ (израелска агенција која прати рад ТВ-постаја на арапском), позвао на борбу против Руса, Кинеза и Иранаца због њихове улоге у решавању сиријске кризе. У проповеди коју је држао у главном граду Катара, Дохи, он позива ходочаснике у Меки да моле за пропаст Ирана. Позвао их је да моле Свевишњег да казни Исламску Републику (Иран), Русију и сиријску војску. “Иранци су грешни, јер убијају муслимане који нису њихове исте вероисповести", тврди ал-Куардави. “Морамо знати да није само сиријски режим онај којег је потребно уништити. Кинези, Руси и Иранци шаљу своје војнике, новац, опрему и оружје да би ојачали режим у Дамаску”.

Он се посебно обрушио на Русију речима: "Москва је тренутно највећи непријатељ исламског света и муслимана. Цели арапски свет мора бојковати Русију, која улаже вето у Савету безбедности на резолуције, кад је Сирија у питању. С тим само помажу сиријском режиму да убије што више Сиријаца”. Овај свештеник није изоставио ни Хезболах у својим клетвама: “Иран је наш непријатељ, непријатељ арапског света. Мртви у Сирији су убијени од стране Иранаца, Руса и Кинеза, но и Хезболах не седи прекрштених руку, него шаље своје људе да се боре у Сирију, али се враћају у мртвачким сандуцима!”

Овог верског вође се сећамо са трга Тахрир кад је "пресудио" пуковнику Гадафију речима: "Гадафи мора бити убијен". Што се и догодило захваљујући побуњеницима, који су били индоктринирани вахабитима. Онима који сада вандалски скрнаве исламска светишта која држе за јеретичке, те започињу бесмислене сукобе и борбе банди, од чега користи имају једино они који су Либију и уништили, те сад имају одрешене руке у приступу либијским природним ресурсима. Очигледно је да овим "калвинистима ислама" више смета гроб неког свеца, него седиште неке од европских банака. Поврх свега, западни савезници, мислећи на Европу притом, гаје огромно поштовање према таквим особама зато што, кад је профит у питању, ради се о "сличном погледу на свет". Парадокс је да онда нису нимало доследни ономе што проповедају. Уважимо “толеранцију” и “поштовање другога и другачијега”.

Сасвим је јасно да се Америка, Запад и Израел крију иза ових изјава поменутог, наводно, верског вође и да је Запад више него лицемеран када се наводно залаже за прекид сукоба и насиља, а са друге стране подржава управо оне терористе против којих би наводно требало да се бори. Овакве изјаве не само да нису тачне већ су и опасне по читав свет. Присуствујемо, можемо сада слободно рећи, стварању два блока чији се интереси жестоко сукобљавају на читавом Средњем истоку. С једне стране имамо Сирију, Иран, Русију и Кину, а с друге Америку, Западну Европу. Не смемо да заборавимо да је француски председник Франсоа Оланд директно обећао помоћ у оружју сиријским побуњеницима уколико они буду успели да се и политички уједине, и не смемо да заборавимо Израел који тренутно води борбу против Хамаса и Хезболаха који се заиста налазе под контролом Ирана. И управо у овоме се огледа паралела и веза сукоба у Сирији са најновијом ескалацијом насиља у појасу Газе. Међутим, Средњи исток са поменутим сукобљеним интересима може постати варница која ће запалити читав свет и довести до једног сукоба глобалних размера, чији исход не смемо ни да наслутимо јер би он означио пропаст цивилизације, што би затворило круг јер је савремено човечанство и потекло из региона Средњег истока. Каква иронија!