Србија је одавно постала регионални Ел Дорадо за имућну и незаситу мањину, односно конц-логор за ојађену већину. Површна статистика може да замаскира ту трагичну чињеницу, али професионални новинари, уредници и аналитичари не би смели да се задовољавају површном статистиком.

 „Спонтано“ су се окупили и то из разних градова Србије. „Спонтано“ су дошли из Новог Сада, Вршца, Ниша, Крагујевца... „Спонтано“ су испред улаза у Дом Народне скупштине постављена и два видео бима и постоље за говорника, микрофони и звучници.

Сви су сагласни да оно мало гласача није знало шта ради у тренутку гласања па сада општинска власт треба да буде идентична републичкој, са малим измена и допунама а све са циљем да на „престо“ не заседну „ратни хушкачи“.

Судећи по најавама веома брзо и потребном већином, скоро једногласно, усагласиће се Статут са Уставом. Да ли ће се тим чином нешто решити и шта? Да ли то значи да су сви његови недавни писци и доносиоци искрено и трајно променили своја схватања усвајајући измене супротне свом првобитном делу? 

Протећи ће још много воде док не испливају конкретни докази да се Хрватска и Република Српска могу наслањати једна на другу као пријатељске и партнерске стране, али у првој посјети хрватског предсједника Бањалуци у овом тренутку треба видјети и факте који охрабрују.

Ако заиста хоће да покаже да сви сносимо исти терет болних мера, могао би да укине такозване посебне или специјалне саветнике, који примају више од 100.000 динара а најчешће ништа не раде. Постављена лица не би могла кад им се прохте да мењају мобилне телефоне, лаптопове, таблете, већ да трендове прате о свом трошку.

Највећи проблем Србије и јесте у томе што има разорено друштво, а било би логично да се представник невладине организације залаже за стварање што снажнијег друштва као основне претпоставке за успостављање стабилног политичког и државног система.

И заиста, кад вам неко каже да је негде, па макар и на Косову „бачено“ две и по милијарде евра, а уз то вам не каже да се то односи на период од тринаест година, што ће рећи 200 милиона годишње, а што је мање од рецимо годишњег губитка узрокованог применом ССП-а, наравно да ћете бити револтирани.

До јуче су наши истакнути привредници били незаобилазни партнери владе. А сада је „у кипарском просветљењу“ и председник Републике увидео да новац зарађен у Србији износе управо они који су ослонац економске политике.

Не преврће се само Нобел у гробу када види шта се данас дешава са његовом наградом. Исти случај је сигурно са Бетовеном и Шилером чија се „Ода радости“, са својим завршним стиховима „Сви ће људи браћа бити“, изводи као химне те и такве (расистичке) Европе.