Све је почело тиме што овога пута ни једна партија или покрет нису самозадовољно и гордо пожурили да баш они буду први који ће упутити позив другима на сарадњу. Како је то раније био случај, када су биле мање искусне и мање православне, све партије су журиле да баш оне пошаљу тај први позив и да га, неизоставно, објаве преко свих новина.

Судбина браће Дробац јесте метафора положаја српске заједнице у Хрватској и односа хрватске јавности према случајевима очигледне националне дискриминације. Каква се порука шаље преосталим Србима у Хрватској оваквим понашањем премијерке?

Демократска странка се након великих унутрашњих сукоба оријентисала да буде јасно одређена као једина јасно профилисана опозиција СНС-а и тежњи Александра Вучића и да уведе неку врсту преобраћеничког апсолутизма и све израженијег личног облика владавине.

Сва ова конфузија око потапања јужнокорејског патролоног брода јасно упућује на заташкавање осим уколико јато птица није свој убојити арсенал допунило противбродским пројектилима.

Оно што највише боли је чињеница да му срамоту нуде и скоро све његове вође! Зато је слобода, и сваки сан о њој, по први пут тако далеко. Бираће народ-роб оно што нема, и за чим жуди. Бираће наду да бар мало живи боље.

Друштвена корист информације о љутњи холандских хомосексуалаца добија на значају у данима када Скупштина Србије усваја декларацију о Сребреници. Реакција "Пинк армија" још један је пример како са "случајем Сребреница" има било какву везу.

Ма колико за себе мислили да смо еволутивно напредни, борба за власт у нашој врсти одвија се истом жестином. Боримо се за власт некада као животиње – агресијом и физичким обрачуном, а некада цивилизовано – гласањем на изборима. Метод је различит, али је суштина борбе иста: стећи власт. А власт је највећи афродизијак. Стога су мушкарци опседнути њоме.

Стратегија за север, она права, а не она коју су нам дали да читамо, није, нити ће у скорије време бити одбачена зато што се на њој радило једанаест година, од дана када је пала прва бомба на тадашњу Југославију, и у њу је превише земаља превише уложило.

Суштина је јасна и, чини ми се, очигледна. Хоће ли се или неће покушати обједињавање оних који виде да држава срља у провалију и спремни су на сарадњу и компромисе да би се несрећа избегла или ублажила. Или ће се, пак, све утопити у каљузи ирационалности, ината и кратковидог политикантства.

Демократска странка је постала самоодржавајућа машина са војском међузависних људи, жив организам, који је толико нарастао да једноставно не сме да пукне, јер ће са њим пући и један велики део Србије