Istorijski, osvajanje apsolutne vlasti na predstojećim izborima omogućiće demontažu Ustava, a to je po mnogima i glavni motiv njihovog raspisivanja. Nikakvog drugog logičnog razloga nema. Vlast je i sada dovoljno centralizovana; i sada je u mogućnosti da sasvim komotno vlada, rekonstruiše se, dograđuje, nagrađuje.

Izgleda da Bruno Vekarić čita ponešto od odluka Međunarodnog suda pravde i rezolucija Evropskog parlamenta. Ali je još izglednije da ne čita domaće pravne propise. Na primer, Ustav Republike Srbije.

Posle godinu i po dana njihove vlasti u Srbiji se živi još gore i nikakvo rešenje za ekonomski i socijalni oporavak nije nam ponuđeno. Aktuelni režim vlada isključivo medijima, tajnim službama i lažnim obećanjima, i tako namerava da opstane na vlasti.

Ukupno, ljudi koje je Čedomir Jovanović uvredio, napadajući njihovu religiju, njihove institucije i njihovu državu, ima na milione. Mada definicija govora mržnje varira od pravnog sistema do pravnog sistema, teško je i zamisliti drugu kvalifikaciju za reči koje je upotrebio Jovanović, i naročito njihov smisao.

O cenzuri i autocenzuri u tradicionalnim medijima ne treba puno trošiti reči. Danas je nesloboda medija daleko izraženija nego u Miloševićevo vreme jer nema opozicionih glasila koji su tada žestoko kritikovali režim, poput Naše Borbe, Demokratije, Srpske reči, Pogleda, B92, NTV STB ili Radio Indeksa.

Prvo nas je najavom kontratužbe posvađao sa Hrvatskom, a sada ovo. Ne samo što je posvađao naša dva bratska naroda nego nas je sada posvađao i sa ostatkom slobodoljubivog sveta. Nedopustivo. Zar tako da vratimo dobročinstvo? Kakav smo mi to narod?

Vreme je da pravoslavni srbski nacionalisti, koji smisao svog postojanja i borbe vide u istinoljubivom i jednodušnom služenju Bogu i svojim bližnjima, razviju steg svetosavske sabornosti, sa krilaticom: „Da se obožimo, složimo i umnožimo“!

Ovo ne treba shvatiti kao pokušaj satanizacije bilo koga, a pogotovo ne kao spinovanje političke scene, ali je nesumnjivo da svaka vlast, pa i ova evropska, na određena mjesta postavlja kompromitovaneljude slabog karaktera, koje može po potrebi ucjenjivati.

Jedini način na koji bi evro mogao — možda — biti spašen je da Nemačka i Evropska centralna banka shvate da zapravo oni moraju da promene svoje ponašanje, da više troše i, da, da prihvate veću inflaciju. A ako to ne učine – pa dobro, Grčka će ući u istoriju kao žrtva tuđe oholosti.

Boris će saslušati Bajdenov spisak želja, u koji će biti uključeni i Kosovo, i Dodik, i Jeremić, i ostaviće mu rok do jeseni da te stvari učini gotovim. U zavisnosti od toga, za pretpostaviti je, u septembru će iz Vašingtona u Beograd doći ili dr DŽekil ili gospodin Hajd.