Problem nije samo u finansijama, u ekonomiji, nego u krizi jednog poretka - kapitalističkog. Taj poredak se slomio na mestu za koje se verovalo da je najsnažnije: na finansijama, ekonomiji i sistemu pravila na kojem takvo društvo funkcioniše.

Biti mrtav nije neka mana. Ostaje ti u ovoj državici i mogućnost da budeš reizabran posle smrti. Šta ako neki od advokata zatraži izuzeće živog i zahteva da sudi mrtvi sudija? Koji ne može i da hoće da bude pristrasan. Prosto, samo mrtav Srbin je pošten Srbin i ja hoću da mi on sudi.

Kada su kneza Miloša pitali da li se on slaže sa odredbama u zakonima koje popečateljstva predlažu, on je odgovorio: „Kako da ne ali stavite na kraju još jedan član. Biće onako kako knez kaže“. E, tako će izleda biti i sa izborima, uz još jedno „preslušavanje trake“ šta kažu oni iz Berlina i Vašingtona.

Vrata institucija su im zatvorena. U njima su umesto „predstavnika radničke klase“ eksperti skupljeni s koca i konopca, ljudi bez radnog staža i ugleda, ali od centara moći postavljeni da štite interes „ljudi iz senke“. A pošto su za radnike institucije zatvorene, za iznošenje svog mišljenja koriste pruge i puteve.

Osnovni problem je u tome da je ona izgubila poverenje svog biračkog jezgra koje pripada ostacima srednje klase i koji i dalje u sebi nose osećanje i ubeđenje da su prevareni i izdani upravo od Demokratske stranke i načina na koji je ona sprovodila vlast kršeći osnovne demokratke principe.

Nesumnjivo je da će državotvorna, kakva jeste vlast u Srbiji, ispuniti te zahteve. Uostalom ova vlast i jeste državotvorna zato što stvara nove države na tlu Srbije. Rezolucija će ponovo evoluirati u stubove nosače nezavisnosti tih, novih država.

Posle ovih reči, ja pitam ministra, da li sve ovo izrečeno u vezi neophodnosti izbora prestaje da važi, u slučaju kada je on postavljen za ministra? Ne vidim da se više bavio pitanjem izbora od kada je postavljen za ministra! Da li su njegova deca sada dobila „vremena“?

Juščenko odlazi ali problemi ostaju. Ekonomija se ne može oporaviti bez većih stranih investicija, borba sa korupcijom je teška stabilnim zemljama. Politička polarizacija koja ima etničku konotaciju budućnost ove, velike i potencijalno bogate, zemlje čini veoma neizvesnom.

Ona druga, nezblanuta raja se pita mnogo toga. Zašto je uhapšeno oko 500 lica, a u pritvoru zadržano skoro deset puta manje? Koga je to policija hapsila, kad ih je toliko pušteno na slobodu? Ili, ako su „pravi“ hapšeni, zašto nisu zadržani u pritvoru? Ko tu ne radi dobro svoj posao: policija, sudovi, tužilaštvo?

Surova istina glasi da Srbi već bezmalo deset godina glasaju emocijama. Biramo strahom, umesto interesima. Verujemo manipulacijama, umesto računicama.Čak smo prestali i da postavljamo pitanja i zahtevamo odgovore.