Проблем није само у финансијама, у економији, него у кризи једног поретка - капиталистичког. Тај поредак се сломио на месту за које се веровало да је најснажније: на финансијама, економији и систему правила на којем такво друштво функционише.

Бити мртав није нека мана. Остаје ти у овој државици и могућност да будеш реизабран после смрти. Шта ако неки од адвоката затражи изузеће живог и захтева да суди мртви судија? Који не може и да хоће да буде пристрасан. Просто, само мртав Србин је поштен Србин и ја хоћу да ми он суди.

Када су кнеза Милоша питали да ли се он слаже са одредбама у законима које попечатељства предлажу, он је одговорио: „Како да не али ставите на крају још један члан. Биће онако како кнез каже“. Е, тако ће изледа бити и са изборима, уз још једно „преслушавање траке“ шта кажу они из Берлина и Вашингтона.

Врата институција су им затворена. У њима су уместо „представника радничке класе“ експерти скупљени с коца и конопца, људи без радног стажа и угледа, али од центара моћи постављени да штите интерес „људи из сенке“. А пошто су за раднике институције затворене, за изношење свог мишљења користе пруге и путеве.

Основни проблем је у томе да је она изгубила поверење свог бирачког језгра које припада остацима средње класе и који и даље у себи носе осећање и убеђење да су преварени и издани управо од Демократске странке и начина на који је она спроводила власт кршећи основне демократке принципе.

Несумњиво је да ће државотворна, каква јесте власт у Србији, испунити те захтеве. Уосталом ова власт и јесте државотворна зато што ствара нове државе на тлу Србије. Резолуција ће поново еволуирати у стубове носаче независности тих, нових држава.

После ових речи, ја питам министра, да ли све ово изречено у вези неопходности избора престаје да важи, у случају када је он постављен за министра? Не видим да се више бавио питањем избора од када је постављен за министра! Да ли су његова деца сада добила „времена“?

Јушченко одлази али проблеми остају. Економија се не може опоравити без већих страних инвестиција, борба са корупцијом је тешка стабилним земљама. Политичка поларизација која има етничку конотацију будућност ове, велике и потенцијално богате, земље чини веома неизвесном.

Она друга, незбланута раја се пита много тога. Зашто је ухапшено око 500 лица, а у притвору задржано скоро десет пута мање? Кога је то полиција хапсила, кад их је толико пуштено на слободу? Или, ако су „прави“ хапшени, зашто нису задржани у притвору? Ко ту не ради добро свој посао: полиција, судови, тужилаштво?

Сурова истина гласи да Срби већ безмало десет година гласају емоцијама. Бирамо страхом, уместо интересима. Верујемо манипулацијама, уместо рачуницама.Чак смо престали и да постављамо питања и захтевамо одговоре.