Naravno da su potrebna izvinjenja, ali izvinjenja moraju biti obostrana. Insistirati na tome da Srbija treba da se izvini, a istovremeno jedan masakr slaviti kao dan tobožnje pobede, samo po sebi predstavlja nemoralan čin koji zaslužuje svaku osudu.

U svakom slučaju, “Kosovsko pitanje u fudbalu” pruža dosta osnova za zebnju, jer je osnovno je pitanje: koja je svrha ovih razgovora sa Fudbalskim savezom Kosova i šta na njima uopšte treba da se “odlučuje” kad je statut UEFA nedvosmislen, a Kosovo nije u Ujedinjenim nacijama?

Pitanje za DSS: dokle će ovakvim jastrebovima DS-a suprotstavljati sterilne metuzaleme iz svojih salona? Gde su Bakarec, Borko Ilić, Aleksandar Popović? Ako je DSS stvarno postao ovo što se da videti iz njihovih kilavih „protesta protiv separatističkog statuta“, da mi ipak potražimo nekog novog za sledeće izbore?

Zaključili su da se Srbija nalazi u vazalnom položaju kao u Miloševo doba i odlučili da vode neku modernu verziju lukave Miloševe politike. Ova politika mogla bi da podrazumeva pokoravanje Imperiji, ali istovremeno ekonomsko, vojno i demografsko jačanje.

U želji da „ne sputavaju“ decu, roditelji im uskraćuju neophodno „uljuđivanje“ i ostavljaju ih u poludivljem stanju. A iz tog poludivljeg stanja lako proizilaze i situacije kao što su fizički napadi na sopstvene roditelje.

Tzv. Briselski sporazum je sačinjen na engleskom jeziku. Skupština „Kosova“ ga je prihvatila, a premijer Hašim Tači se uvek poziva na njegovu usaglašenost sa Ustavom „Republike Kosovo“. U Srbiji o ovom dokumentu ćute i Ustavni sud i Narodna skupština.

Operisana od navike da stanovništvu pojašnjava zašto radi to što radi, a ne ono što bi bilo logičnije da radi, vlast u Srbiji žestoko profitira na tome što nema direktnih prenosa procesa pred Međunarodnim sudom pravde.

Vladimir Putin je najpre položio zakletvu na vernost zemlji i narodu i poštovanju ustava. Pomenuo je novu ekonomiju, ,,doterivanje’’ ogromnog ruskog prostranstva, neophodnost da Rusija postane lider u centar ,,privlačne snage’’ Evroazije.

Osim 9. marta, tu su i godišnjice dve smrti - Zorana Đinđića i Slobodana Miloševića. Reč je o dve simbolički najznačajnije figure za one koji političko, istorijsko, pa, bogami, i lično vreme i trajanje dele na period pre Petog oktobra i posle Petog oktobra.

Sve dileme oko novog egipatskog predsednika, izgleda nove egipatske vlade i budućeg uticaja Vašingtona na unutrašnju i spoljnju politiku Egipta će biti otklonjene za manje od dva meseca.