Спољна политика је сад, као, подигнута на веома висок ниво размишљања, зато што су у њој нешколовани људи, партијски апарат је у спољној политици, људи који су икад нешто написали против Србије или против Слободана Милошевића одмах су постали амбасадори...

Да ли ће снег и хладно време окончати протесте, или ће их преселити у јавне зграде? Колико дуго ће локалне власти, вашингтонске додворице, игнорисати очигледне сигнале да становништво испољава недостатак било каквог поверења у владу?

Ако ДСС и радикали желе да прекину преговоре са Европском унијом и да то буде платформа о будућности земље, то би наравно било у супротности са принципима на којима је формирана досадашња влада. Демократска странка сигурно неће спроводити такву политику ни у Влади нити у било којој институцији.

И све би, наравно, било већ виђено, нормално, обично и логично, а свако додатно питање сувишно, да се не ради о закону који се бави новцем, и то не било чијим, већ оном који припада грађанима Србије. А када је о новцу реч, године опасног живљења су нас научиле да с том ствари треба бити опрезан.

Недоследност се наставља и у примени Дејтонског споразума, барем када је однос према Међународном суду у Хагу у питању, што ће се на бизаран начин на крају Слободану Милошевићу вратити као бумеранг.

Ништа лакше од тога да се постане евроскептик: ЕУ пренормираност као да нуди свакоме по нешто што га може одбити. Ако вас не брине то што јабука коју једете због неправилног облика носи етикету "производ намењен преради", можда вам се не свиђа могућност да кајмак из јестиве употребе оде у рурарну легенду?

Стварање СНС довело је до тога да у сазиву Скупштине из 2012. године опција „ЕУ има алтернативу“ остане са само 21 послаником, а опција „ЕУ нема алтернативу“ стигне до броја од чак 229 посланика.

Да ли је сада, после свих тих сведока – од којих је неколицина касније убијена, под никад разјашњеним околностима – Ђукановић ближи робији него пре двадесетак година када је, као "млад и лијеп", стварао сопствену пирамиду моћи.

На основу свега, мишљења сам да је агресија НАТО против Срвбије и Црне Горе (СРЈ) 1999. означила почетак „контролисаног“ трећег светског рата „ниског интензитета“ чији је стратешки циљ прерасподела природних богатстава на планети, пре свега, нафте и гаса, али и стратешких минерала. 

По проценама економиста, за 5000 евра је могуће отворити једно радно место. За 1.800.000 евра било је могуће отворити 360 радних места. Чињеница да и није нека бројка, али је заиста велики луксуз потрошити скоро 2 милиона евра на радничко-спортске игре.