Нереди коју су четири дана потресали Британију ће свакако утицати на следеће изборе и будућност земље али, каква год она била, једно је сигурно - време карневала је завршено, а на хоризонту се помаља Левијатан. Томас Хобс је изгледа најбоље разумео своје сународнике.

Нестварно ми делује да “Курир”, који очито, по презентацији на државним ТВ и јавним сервисима, има третман државног листа пар екселанс, свима држи моралне придике о понашању и поштењу?!

„Oчајника на рубу памети“ je боље описао Крлежа у својим Глембајевима када његов „јунак“ каже да би још човеком могао бити када би му само неко пружио руку. Верујем да би г. Марић, када би му неко пружио руку, пружио руку Зорану Булатовићу и његовим колегама да поново постану запосленици и власници својих живота.

Кроз неколико дана, учесници нереда ће се разићи да преброје своју добит, а неколицина отићи ће у затвор. Харамбаше уличних банди мудроваће о томе како су истовремено приграбили и видео-апарате и новинске наслове.

Колико је год унедоглед брутална политика условљавања Брисела, толико је све блеђа подршка домаће јавности за политички слоган “Европа без алтернативе.” Тешко је оспорити тврдњу да је однос Брисела према Београду базиран на контроли.

По свој прилици, Бајден ће сутра у Приштини рећи све оно што је оћутао данас у Београду, показујући да Америка није „окренула нови лист“, већ се напросто вратила старој, опрезнијој и прагматичнијој политици. Што опет није тако лоше.

Најмање што се у „дану после“ може учинити за обавештавање грађана Србије су свакодневни јавни извештаји о трошењу новца из свих буџета у које се сливају порези и остали приходи. Сигуран сам да оваква идеја може да се покаже као права мера за заустављање корупције и ненаменско трошење новца грађана Србије.

Експерти оцењују да се развој догађаја може оценити као ,,успорени крах’’ и предвиђају да најнепријатније последице могу очекивати земље еврозоне, затим Индија и Кина.

Одлука да се Привремени национални савет одреди за најповољнију замену Гадафијевом режиму је донета у журби – онда када су креатори политике имали врло мало информација о идентитету побуњеничких снага.

Глобална конкуренција одвија се, пре свега, између цивилизација на основу њихових вредности и начина деловања који проистиче из њих. После пораза и уништења совјетске цивилизације, најпожељнији је положај Запада, чији је начин деловања – финансијско-економски – најуниверзалнији.