„Европска перспектива“ је за Србију, што се тиче њеног истинског напретка и конкретних добитака, магловито нејасна, али је зато у погледу назадовања и видљивих губитака, суморно јасна.

Нашло би се у државном буџету пара за раднике „Партизана“ кад их је већ било и има за фоке, жирафе, донације НВО и сличне важније ставке које су јавности остале скривене. Међутим, разлог због којег то држава (односно Влада) не чини је преседан који би се тиме створио.

Све веће продирање Запада и западњаштва на Балкан смањили су хитност да се Србија интегрише у ЕУ – а то значи да путања Београда до чланства у ЕУ, ако се Београд за њу определи – неће бити нимало лака.

Три титанске промене преврнуће исламски свет: снижавање цене рада на Западу, које ће захтевати бегство милиона имиграната; раст цена животних намирница, који ће довести до глади на Истоку, и одумирање световне државе у исламском свету.

Посебно је дегутантно на који начин Жарковић тријумфалистички цитира делове текста адвоката Бранка Павловића који је, наводно, славодобитно изашао из Мишковићеве канцеларије када је за мале акционаре Це Маркета обезбедио дуплу цену него што је нудио Меркатор.

Српско радништво је враћено у положај британске радничке класе из времена првобитне акумулације капитала. Ми више немамо радничку класу, већ лумпенпролетаријат, масу декласираних очајника и лузера без класне свести, солидарности и самопоштовања.

Удар по Добрици и његовом левичарском „патриотизму“ може се довести у везу и са кампањом која се воде против председника и министра спољних послова. То, наравно, никако не значи да су Ћосић, Тадић или Јеремић заиста национално опредељени људи.

Имајте дистанцу према тв чаробњацима. Они ни сами не верују у оно шта причају. Зато, кад видите да почињу да плету своје мреже око вас, мреже еуфорије или депресије гасите телевизор! Окрените се око себе, попричајте са онима које волите. И видећете: чаролија престаје, мреже пуцају.

Када су ствари кренуле наопако? Непосредна криза је извесно криза сувереног дуга, заједничке валуте и других финансијских питања. Али, да ли се садашња криза можда десила зато што је сама европска идеја (у смислу државе благостања), као основа програма, подривена?

Можемо нпр. од њих чути: Коштуница је „светло на крају тунела“. Али, нисмо ли у тунелу великим делом захваљујући њему? Такође се прича: Коштуница је „мудар“, Коштуница је „у праву“ и томе слично. Али мудар човек је у праву унапред, а не уназад.