У досадашњем току овог тзв. „дијалога о Косову“  најнеумеснија, најлицемернија и убедљиво најогавнија јесте тенденција да се сви они који нису априори убеђени у потребу брзе и тоталне капитулације аутоматски сумњиче да „позивају на рат и крвопролиће“. 

Ми ћемо овде наставити да слободно мислимо – „ни по бабу, ни по стричевима“. Ово је сајт за политичко мишљење, за критичку анализу овдашње и светске политике. Нисмо се бојали да критикујемо Милошевића 1995, Ђинђића 2001, „другу Србију“ 2003, а Тадића 2008. – онда кад су били најмоћнији.

Да ли можда Закон регулише колико по квадратном метру стана може да живи симпатизера странака власти, а колико симпатизера опозиције је дозвољено да се гура по 1 квадратном метру стамбене површине?! 

Зашто се на интернет порталима уопште дозвољава анонимно пљување људи, и анонимни језик мржње?!

 Чини се да су у Москви, у последње време, почели мало озбиљније да узимају упозорења да би им се и у Србији могла поновити невесела прича коју су на Балкану већ прошли са Ђукановићем и Црном Гором. Наредни дани и месеци ће показати да ли је то заиста тако и да ли ће руска политика на Балкану коначно престати да се врти у зачараном кругу неразумевања, немара, немоћи, корупције и мазохизма

Позивају се републички органи и институције да заједно са покрајинском администрацијом и представницима локалних самоуправа, уз јачање међусобне сарадње, унапреде ниво поштовања прописаних процедура, као и неспорних права и обавеза.

Русија није могла да не устане у одбрану Србије током ратова у бившој Југославији, изјавио је председник Руске Федерације Владимир Путин у интервјуу са Такером Карлсоном који је цео свет ишчекивао.

Првих дана априла, на српској политичкој сцени је у први план избило питање референдума о одбацивању "француско-немачког плана", како су ову занимљиву и контраверзну иницијативу насловили њени креатори из Народне странке. Подршку предлогу је до сада дало неколико угледних јавних личности, попут нашег великог глумца Петра Божовића и професора Мила Ломпара.

При томе треба нагласити да „Балканска међа“ не представља никакве екстремне ставове „српске деснице“ и радикалних заступника „руско-српског православног јединства“. То је филм чије вредности и естетику са лакоћом препознаје најшира српска публика, која из вечери у вече пуни биоскопске сале, и тамо стрепи, бесни, и плаче над јунацима и жртвама које смо превише дуго гурали под тепих, прилагођавајући властиту културу аршинима наших непријатеља.

Радило се, према мишљењу Варуфакиса, о гигантској хијерархијски организованој корпорацији којом управљају технократе чији је задатак био да све деполитизују и да се минимализују конфликти.