Просто је невероватно и више него индикативно како „службени“ таблоиди, иначе екстремно сензационалистички и „лешинарски“ настројени, ову тему држе ниско, не засипају јавност информацијама из истраге, не нуде милионске награде за помоћ у проналажењу починилаца. 

Имајући у виду неодређене перспективе европског интеграционог процеса и неизвесну судбину саме Европске уније, као и сам Устав Србије и Резолуцију 1244, тзв. Бриселски споразум представља цинично ругање државности Србије и понижење националне самосвести српског народа.

Председнички избори у Русији одржаће се од 15. до 17 марта. Према подацима Централне изборне комисије, право гласа има близу 108 милиона грађана, не рачунајући бираче регистроване у Доњецкој и Луганској републици, Запорожју и Херсонској области

Није што је наш, него је Новак стварно најбољи тенисер свих времена!

Помало парадоксално, почињемо са питањем заштите писма пре него што се посветимо заштити језика. Ово одражава проблематичну чињеницу да ћирилица представља основну одлику која српски језик одваја од самопроглашених језичких стандарда бивше браће (и бивших Срба) у региону, али пре свега произилази из чињенице да је управо ћирилица онај аспект српског језикословља и писмености који је највише угрожен. 

У преамбули ССП-а са Косово се налази звездица/фуснота у којој пише и да се статус Косова решава у складу са саветодавним мишљењем Међународног суда правде из 2010. године. Ово је више него неповољно за Србију.

Проблем за српске бираче, међутим, остаје озбиљна ерозија поверења у страначке вође. Пошто се, након 2008, у Србији више ником не верује, поставља се питање зашто би данас бирачи веровали Николићу да ће водити другачију политику него ДС и зашто би гласали за СНС?

Све остало је легенда о „стабилократији“ (читај: несмењивости власти) коју су нам, за нашег Врховника лично, а у знак захвалности за његову кооперативност у процесу пузајућег одустајања од Косова, смислили „наши западни пријатељи“.

Како данас изгледа портрет просечног српског професионалног војника по уговору и подофицира на којима Војска почива?

  У сваком случају, остаје утисак да је Србија и њена политичка и интелектуална елита недовољно озбиљно ушла у читаву причу са црногорским референдумом и да није довољно схваћен историјски, национални и геополитички значај читавог догађаја, односно процеса који је тим референдумом доведен до свог епилога.