О покушајима прекрајања историје московски медији пишу годинама а поједини коментатори и политичари позивају на узбуну. Повод је настојање појединих кругова на западу да на тенденциозан начин прикажу догађаје из Другог светског рата.

Ми пажљиво пратимо напоре које чини Влада Србије у трагању за решењем косовског проблема које би допринело учвршћивању стабилности у целом региону. Надам се да је време оружаних сукоба и прекрајања граница на Балкану иза нас.

Свако ко је наручивао такси, зна да га из централе прво преслишају о томе где би он то да иде. Не питају они дивана ради, већ да виде да ли им се свиђа оно што имате да кажете. „Од Славије до Калемегдана? Жао нам је, нема слободних возила, назовите касније“, саопштиће вам.

Вашингтон је деценијама сувише промискуитетно користио двоструке стандарде у спољној политици и платио је високу цену за такав цинизам. На несрећу, судећи по лицемерној реакцији на арапско буђење, изгледа да је и Обамина администрација још једном одабрала исти пут

Смешни су историјски аргументи, које понекад користе „аутономаши“, поводом тога да су се у Војводини увек уважавале различитости и да је владао међунационални мир. У ствари, ради се о потпуно обрнутој ситуацији.

Њујорк тајмс je констатовао да Русија добија дипломатске битке, а у централној Азији почела је и „завртање руке“ Американцима и то у најосјетљивој географској тачки – у Киргистану, једином поузданом путу снабдијевања савезничких трупа у Авганистану.

Империја је стрпљиво чекала како би се стекли услови који ће омогућити да се Гадафију зада коначни ударац. Неколико година уназад преговарала је са пуковником, потписивала уговоре, примала га у званичне посјете, у дворишту Јелисејске палате дозвољавала му да разапне шатор и дефилује са камилом.

Американци, наравно, ликују јер ,,леш непријатеља увек лепо мирише’’ – констатује руски аналитичар. Али практично гледано, повода за ликовање има само Бели дом. Може бити да је Барак Обама на време обезбедио себи други председнички мандат.

И дошао тако, чио & мио, Т. П. у "Утисак", на Б92 – територију давно ослобођену – кад тамо, осим поменутог Ђ. В., и неки гледаоци који узеше себи за право да Теофилу одговоре на његов начин.

Европски парламент, чију надлежност над нашим животима многи политички чиниоци већ признају, китећи партијска седишта и ревере сакоа заставама ЕУ, јасно нам је ставио на знање које нам је место у Европи припремљено.