Oдлука Савета ЕУ (9. децембра) за грађане не значи ништа, за странке много. Статус кандидата је за Србију битан минимално до нимало. У Србији опада подршка ЕУ зато што ЕУ данас, уздрмана унутрашњом кризом, није она од пре неколико година.

У свим догађањима повезаним са нафтом одражава се историја савременог света, преплићу се геополитичке намере и стратешки интереси, конфликти и интриге, економски циљеви и комерцијалне користи.

Тврдити да су Талибани победили Запад значи схватити ствари сасвим наопако. Оно што је у великој мери одржало Талибане, јесте дефетизам НАТО снага. Талибанске вође „искористиле су „дефетистичке“ коментаре запада како би извојевале пропагандну победу“.

Најгори сценарио би могао бити уколико “богати рањени лав” оде у крајност и покуша да силом, можда и војном, крене у заштиту и опоравак свог “оронулог царства моћи”. Економска криза из тридесетих година прошлог века, због неслоге управо најмоћнијих, практично је окончана тек Другим светским ратом.

Када год сам у Србији од 2000. године до данас говорила о реалном анти-НАТО расположењу, пре свега у Француској, али и у читавој Европи, наши медији су то слушали са неверицом.

Криза у Тајланду је далеко од разрешења тако да можемо претпоставити да је тренутно само наступило затишје и да ће време показати када ће сукоб између ‘црвених’ и ‘жутих’ поново ескалирати.

Немци не желе да напусте и изгубе европски концепт. Истовремено – они покушавају да га тако редефинишу да буде повољнији по њих. Са тачке гледишта Немачке, увођење Русије у те односе помогло би да се то оствари.

Међу политиколозима у Русији све је распрострањеније гледиште да САД у кључним за њу регионима света  реализују стратегију „диригованог хаоса“. На Блиском истоку крајњи резултат може бити разарање националних држава и стварање Исламског калифата.

Економска криза додала још једну опаку страну Европиној кризи средњег доба. Унија је као средовечни човек чија су сањарења прекинута непријатним сазнањем да није довољно уштедео за старе дане и да ће морати да једе храну за мачке и псе.

Било како било, док год не постоји „идеална“ опција, ми као грађани морамо бити свесни да смо једноставно принуђени да бирамо између постојећих алтернатива, какве год да су, те да немамо права да „забадамо главу у песак“ због таквог стања у коме смо се нашли.