Глобални економски пад није оборио руску владу, није окрзнуо напредак Кине, нити их нагнао да постану пријемчивији на предлоге САД. Ако Кина усвоји неке елементе немачке стратегије, може доћи у позицију да предводи креирање Евроазијске заједнице.

Ако НАТО намерава да буде примарни форум за суочавање са свим кризама, онда он треба да оформи неопходни интернационални оквир. Врата за приступ Русије треба да се отворе.

Глобално гледано, жене данас имају дупло мање деце него што су имале њихове мајке, углавном по свом избору. Већ више од три деценије, просечан број рођених беба у већем делу света је у опадању.

Исланђани сада проводе годишње одморе искључиво у сопственој земљи – за то није био потребан апел неког државног секретара. У самопослугама се све више места прави за домаће производе. Резултат тога је да је бар за сада изостао слом економије.

Оно што чини фундаменталну разлику је чињеница да је палестинска аутономија створена договором Израела и ПЛО, док је тзв. Косово настало настало једностраним проглашењем након диктата који данас још само необавештени или наивни називају посредовањем.

Прошле године Европски суд за људска права је донео само девет пресуда против Србије, али је финансијски удар на републички буџет био највећи до сада. Само по пресуди Бин-Стид и Мајкић против Србије држава је дужна да исплати нешто мање од два милиона долара.

Победом на председничким изборима 2010. Виктор Јанукович и Партија региона су истакли своју позицију доминантних субјеката у политичком животу Украјине.

Јасно је да Русија, Кина, Латинска Америка, Јапан и Средњи исток данас осећају извесне проблеме, али се највећим губитником ипак сматра Ујка Сем. Али по којој би то логици Америка требало да у будућности изгуби више него нека друга земља?

У Украјини нису поражени Виктор Јушченко и Јулија Тимошенко, поражен је један концепт уређења Источне Европе. Украјински народ дигао је руке од европске шећерлеме, схвативши брже од других да „Европска породица равноправних народа“ нема шта да понуди.

Током последње деценије 20. века ниво наталитета становништва Русије пао је на ниво наталитета високо развијених земаља, са друге стране, ниво смртности се повећао, а просечан људски век смањио на ниво карактеристичан за земље у развоју.