Коштуница је такође веровао да ће изручењем челних људи Милошевићевог режима стећи поверење међународне заједнице и да ће Србија бити награђена високим степеном интеграције у Европску унију и компромисним решењем косметског питања.

Затворене седнице главних одбора су јасан знак да странке и даље покушавају да форсирањем страначког монолитизма сузбију отворено и неспутано изражавање плурализма мишљења који живо пулсира у свакој организацији, а у исто време затвара се могућност за артикулацију различитих идеја.

Чињеница је, међутим, да са захуктавањем економске кризе у еврозони, утицај и улога Немачке у ЕУ добија све више на значају и то не само у сфери економије. То је донекле и разумљиво, с обзиром на њену економску снагу.

Oдлука Савета ЕУ (9. децембра) за грађане не значи ништа, за странке много. Статус кандидата је за Србију битан минимално до нимало. У Србији опада подршка ЕУ зато што ЕУ данас, уздрмана унутрашњом кризом, није она од пре неколико година.

Земље чланице Шангајске организације, као и гостујуће земље, осећају да се однос моћи у свету полако мења и да се фокус премешта у Азију, због чега ће пажња светске јавности бити усмерена ка овом континенту у првој половини 21. века.

У борби за секуларизам, која није ништа друго него борба за чување привилегија, ни модернизам као аргумент више није на страни секулариста. Умерени исламисти воде рачуна о модернизацији, те војска више није неопходна као „авангарда реформи у земљи“.

Реалност је много сложенија. Ближи увид открива да су речи и дела председника Ху Ђинтаоа често обликоване мешавином несигурности и шепурења те да се кинески званичници наизменично играју речима са државним успоном.

Анатолиј Сердјуков и израелски министар одбране Е.Барак су 6. септембра 2010. потпиали Споразум о војној сарадњи између Русије и Израела. У том Споразуму (првом у историји руско-израелских односа!) постоји чак тачка о размени обавештајних информација.

Начин на који је кинеско руководство решило „Тјенанменски проблем“ некима је изгледао бруталан. Далековидост господина Денга у избору пута којим ће се Кина развијати потврђена је друштвеним производом око 3500 долара по становнику.

Обичан дрвени крст, висок око три метра, током протеклих неколико месеци поделио је пољску јавност. Реч је о крсту који је био постављен испред председничке палате у Варшави, пет дана након авионске несреће у Смоленску.