Окривљујући европске званичнике, не оправдавам начин на који су се понашале узастопне грчке владе. Несумњиво је да се политичко вођство те земље понашало дволично, да је искривљавало статистике и да није чинило напоре да се понаша сходно правилима.

У историји Нобеловог комитета се никада није догодило да три године за редом Нобелову награду за мир добију личности, које су и саме активно учествовале у подстрекивању ратова и сукоба својим вербалним изјавама, као и директним слањем војника у ратом захваћена подручја.

Британски аутор Дејвид Кронин истиче да је основна Соланина црта одсуство принципијелности. То је човек који једно говори, а друго ради. Солана је “један ратни хушкач” и непринципијелан човек. Месецима је био против инвазије на Ирак а онда је, супротно већини чланица ЕУ, подржао америчку инвазију.

Швајцарска ће доживети бродолом свог извоза у муслимански, арапски свет и масовно повлачење новчаних улога муслимана у њеним банкама. Мислим да Европу очекују озбиљни конфликти, јер у време економске кризе, десница тражи жртвеног јарца и сада га је нашла у муслиманима, закључује Зиглер.

Неумерена похлепа постала је уједно и симбол и објашњење друштвене кризе. Идеја о недостатку уздржавања и контроле постала је и објашњење за друштво које губи контролу. Проблем је у томе што је ово објашњење сувише делимично и сувише моралистичко.

У Британији заседа комисија која за циљ наводно има испитивање чињеница и околности које су везане за британско учешће у само још једном у низу из регионалних ратова. Колико је заседање ове комисије фарса, показује и чињеница да је чланове саме комисије бирала британска влада.

Пана и његова породица су у зору 3. децембра 1984. доживели једну од највећих катастрофа у историји света. У Бопалу, у центру Индије, и сасвим близу његове куће, 42 тоне једног од најотровнијих хемијских састава, изоцијанит метил (MIC), изашло је у форми гаса из Union Carbide, америчке фабрике пестицида.

Данас је европскије бити опрезан према глобалним променама које практично без икаквог отпора обузимају саму Европску унију и подржати све оне снаге које на континенту настоје да тргну своје народе из потрошачког дремежа како би се они још једном упустили у борбу за демократију.

Oно што је дошло после обарања Садама je било много горе него што смо могли да предвидимо. Требало бисмо да имамо у виду да су информације које смо добијали биле погрешне. Сада, ако ме питате да ли бих опет урадио све могуће да се обори Садам, одговор је - да.

Eлита ЕУ je изузетно осетљива на било какву критику. Та претеранa осетљивост сведочи о несигурности и оних који је предводе. У таквој анти-демократској атмосфери, ЕУ ће уништити Европу. Лисабонски уговор је пораз демократије у ЕУ.