Бесмисао анонимног новинарства и тапшања по рамену - „Само издржи, ми смо уз тебе?!“

На изненађујућу вест да је изненада преминула моја стара познаница и колегиница, новинар, историчар уметности, Kсенија (Јанковић) Вучич, мајка двоје деце, сина Данила и ћерке Милице (и прва супруга садашњег председника Србије) објавио сам, под СВОЈИМ ПУНИМ ИМЕНОМ И ПРЕЗИМЕНОМ, на веома читаном (опозиционом) порталу Нове српске политичке мисли, који успешно води и уређује опозиционар Ђорђе Вукадиновић, своје најискреније и дубоко саучешће Kсенијиној фамилији Јанковић и породици Вучић (с којим је Kсенија дуго била у браку и имају двоје деце)!

И, одједном, наравно анонимни, ботови-противници председника Србије, почели су да ми лупају минусе на коментар-саучешће породици Вучић?!

Ниједном речју нисам улазио у политичко опредељење, ни у чију политичку припадност, али то анонимусима-противницима политике председника Србије, нимало није засметало да се острве и на мој коментар ударајући бесомучно минусе...и коментаре.

На знам, да ли смо ми, Срби, и у Србији, заборавили на свето хришћанско правило: „о мртвима све најбоље“?! Или смо, ипак, толико заслепљени мржњом, па да се окористимо, ако треба, и када неко, као новинар Kсенија Вучић, добра мајка двоје деце изненада премине? Или су „посмртни пљувачи“ само слепи типкачи минуса и безумних излива мржње по нечијем налогу или команди?!

Истина, о укусима и политичком опредељењу не би требало расправљати...Али, о неукусу, кичу, бесфлемији и кичерају – ако желимо себи добро - морамо!

Уз то, нејасно ми је – зашто се на интернет порталима УОПШТЕ ДОЗВОЉАВА анонимно пљување људи, и анонимни језик мржње?! Јер, ти анонимуси, бескичмењаци, у својим отровним (безименим) коментарима олако именујући људе – шире, махом непроверене, гласине и гадости о њима, и све време су анонимно скривени у мишју рупу или пацовски канал...Тим пре, што на сваком порталу стоји „упутство“ да се неће дозвољавати – ЈЕЗИK МРЖЊЕ! А, заправо језик мржње користе ти анонимни терминатори свега људског.

Ту, наравно, у коментарима могуће  је исказивати и неускус, али ако сте већ толико расположени за пљување и ширења језика мржње – онда се бар потпишите?! Да би Вам прозвани могао да одговори. Само, убеђен сам и сигуран, да кад би морао „анонимус“ да се потпише – да би се број коментара и коментатора одмах смањио!

Сећам се из своје новинарске праксе једног случаја из Ћуприје, давних осамдесетих година прошлог века, када сам писао серију текстова у Новостима о једном локалном моћнику, којем Ћупричани нису смели да стану ни на сенку, а име му изговарали – шапатом.

И тада, често су ме Ћупричани, позивали телефоном, не представљајући се наравно, уз „коментар“: „само издржи, ми смо уз тебе?!“ И пошто сам једном препознао глас, упитах га: „Kо си ти и како се зовеш, кад чујем да ми нудиш подршку?“

-Јеси ли ти луд, како смем да ти кажем како се зовем, могао би то ОН можда да чује?!

И трас слушалицу!

Kад је тај моћник коначно „пао с власти“ моји анонимни подржаваоци су се охрабрили и почели да ми се јављају – на улици! Могу, истина да замислим - шта би било и шта би се десило - да је ТАЈ МОЋНИK остао на власти?

Да ли би ме онда јавно тапшали по рамену и прилазили на улици?!

Уосталом, многи ови данашњи противници политике садашњег председника Србије, својевремено, када је Kсенија Вучић радила на тада опозиционом култном Фокус радију (где сам често гостовао), једва дочекивали да гостују у њеној емисији, и да критикују тадашњу власт!!

Али, очито, све се мења сем камења!

(Аутор је главни уредник „Сведока“)