Predlog Zakona predstavlja jedan politički traktat, sa ciljem da se zagovornici neonacističkih i fašističkih ideja i dalje zadrže u  fokusu javnosti, a ne ozbiljnu nameru da se donese jedan zakon kojim bi se izvršila inkriminacija ponašanja, ili zabrana rada nekog udruženja.

Kapitalizam, sa aksiomom sebičnosti koja vodi ka opštem dobru, prosto ne važi kad je u pitanju kolektiv, niti važi kad je u pitanju sama suprotnost sebičnosti, suprotnost kao što je samopovređivanje, samožrtvovanje, a nikako samousavršavanje, briga o sebi itd. Druga su merila vrednosti u pitanju.

A onda je dolaskom svetske ekonomske krize na Balkan postalo izvesno da će obale hrvatskog primorja ove godine ostati puste. ,,Rat je gotov i ne možemo menjati naše susede. Srbi su takođe dobri ljudi“ (?), rekao je vlasnik nekoliko dubrovačkih hotela.

Multikulturalizam i „govor ljubavi“ valjda nalažu da slavimo tuđe zločine nad nama. Hoće li novosadska gradska vlast da senima otomanskih hordi podigne spomenik na teritoriji Vojvodine, u kojoj su masakrirali deset hiljada Sremaca?

Tužba postaje sinonim za pravo, ona ga zamenjuje u potpunosti. Tužba je dragocena veština koja na srpskom Divljem zapadu zamenjuje brzinu na obaraču. Ko prvi potegne, taj je obično pobednik. Sve što kasnije usledi, sve to čili i gubi se u vrevi naslovnih stranica. Ko prvi potegne, dobija naslovnu stranu. 

Kakvo će biti glasanje? Da li će predsednik Ovada i sudija Koroma biti uz Srbiju kao kada su bili protiv stava većine da je MSP nadležan po tužbi Hrvatske? Da li će uz nas opet biti Skotnikov iz Rusije i Ši iz Kine? I da li će biti iznenađenja da neko od sudija glasa mimo stava zemlje iz koje dolazi?

Dok građanin Dimitrijević ima pravo da ne voli te hrišćanske, tradicionalne i postradavše Srbe, pomoćnik Dimitrijević mora da nauči da ih ceni. Makar toliko da ih ne vređa svojim neumesnim komentarima i stavovima.

Bivši šef Spoljnopolitičkog odbora Senata SAD u svakoj etapi jugoslovenskog raspada, i u Bosni i na Kosovu, zagovarao je uvek istu politiku bombardovanja Srba. Vašington će od srpskih vlasti zauzvrat očekivati više “realizma” i “konstruktivnosti” u odnosu na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu.

Stranke su svojim okoštalim načinom organizovanja postale prevaziđeni politički relikt i najveća smetnja daljem razvoju demokratije u Srbiji. Dovoljno je samo analizirati statute naših stranaka i videti da su one organizovane kao strogo centralizovane liderske organizacije.