Makedonski ministar je otišao iako brod koji je potonuo nije bio u državnom vlasništvu. Srpski ministar nije otišao, iako je fabrika u kojoj se eksplozija desila u potpunosti državna svojina. Štaviše, ni jedno javno glasilo u Srbiji nije mu do sada ni tražilo ostavku. 

Drugi, veći značaj, Povorka ponosa može da ima ako se drži onoga što je u početku bila – borba protiv onih kojima su homoseksualci služili kao žrtveni jarci, kao likovi koji su bili okrivljavani da bi se skrenula pažnja sa stvarnih problema koje društvo ima.

Svekoliko odustajanje u strategijama, razvojnim projektima, besomučno zaduživanje budućnosti i stavljanje dužničke omče Srbiji oko vrata svedoči o moralu sadašnje vlasti. Zato su izbori rešenje.

Porodičnom šetnjom izražavamo i svoje političko i socijalno nezadovoljstvo postojećim stanjem u društvu i ističemo štetnost aktuelnih elita i njihovih društvenih oblika organizovanja. Srbija više ne sme da bude zemlja ujedinjenih monopola.

Uz uvažavanje argumenata koji su navedeni u svrhu odbrane najnovijih spoljnopolitičkih poteza MIP-a, ti potezi su, uz izvesne ograde, ipak umniji od onih koji su se povlačili u periodu od 1989. do 2000. i od 2000. pa sve do 2007. godine. 

Mnogi iz Treće Srbije u dijaspori želeli bi da se aktivno uključe u život zemlje. Međutim, obeshrabruje ih degutantna zavidljivost lokalnih mediokriteta u raznim oblastima. Da li je uzrok tome mentalitet Prve Srbije ili pohlepnost Druge?

Novčanom kaznom od 25% do 100% zbira vrednosti ukupno prodatog tiraža javnog glasila, kazniće se za privredni prestup osnivač javnog glasila ako se u javnom glasilu neko lice označi učiniocem kakvog kažnjivog dela, pre pravnosnažne odluke suda.

Neke sličnosti između onoga što je govorio Nedić i što danas govori Druga Srbija zaista su upadljive. "Mi smo zrno peska u uzburkanom svetskom moru", upozoravao je Milan Nedić Srbe, "nemoj da se mešamo u tuđe stvari, gledajmo svoje interese". Politika, treba da bude "najkrući izraz stvarnosti i razuma".

Jovanovićev diskurs je revolucionaran i isključiv, a njegova partija izuzetno podseća na boljševike iz vremena obrazovanja ruskog parlamentarizma. Odnosi vlast-opozicija nerelevantni su, dokle god se država usmerava ka „svetlim horizontima“.

Ako je Tadić napravio radikalan zaokret ka Moskvi i Pekingu, a po svoj prilici jeste, koliko nas košta što takav zaokret nije napravio pre godinu i po dana, kada mu je ključni partner u vlasti bila DSS, neuporedivo korisnija za kontakte sa Moskvom i Pekingom nego Čanak, Dinkić, Krkobabić i Ugljanin?