Успоставља ли се овде на велика врата принцип да уколико си против увођења санкција Русији, а против тога је више од 80 одсто грађана Србије, да аутоматски можеш да се нађеш на списку и да будеш обележен?

Српска академија наука и уметности (САНУ) не може бити изузета од критика, ни академске заједнице, ни друштва којем припада, и дужна је да сваку замерку пажљиво размотри, па и поводом текућег изборног процеса, али не и када су у питању неистине, инсинуације и увреде, указује у саопштењу Извршни одбор САНУ.

Гојазност је за протекле две деценије у земљама ЕУ увећана за 50 одсто, док је у Србији скочила за чак 60 одсто, а код наших малишана и више. Величина порције у Србији је пре 20 година износила 333 калорије, а данас чак 590 калорија. 

Друштвени напредак се у нашим другосрбијанским медијима изједначава са брисањем свих верских, традицијских и националних разлика, а модернизација схвата као пука унификација и стандардизација целокупног живота – чак и верских обичаја!

Вероватно ћемо тек у будуноћности моћи да сагледамо значај личности и улогу Олега Дзизе у развоју руско-српских односа, јер је о многим стварима још увек прерано говорити. Али већ сад нема сумње да овај човек заслужује улицу која ће носити његово име.

 Нетранспарентност односно, консеквентно, одсуство релевантних информација је вероватно разлог што ни присталице ни критичари нису до данас представили неку свеобухватну и детаљну анализу постојећег система страних инвестиција.

 Овде би се могло додати и наше скорашње искуство са објавом наводних резултата потпуно измишљеног НСПМ истраживања, које је евидентно пласирано са циљем да се превентивно дезавуишу наши прави резултати. 

Србија  је  остварила одређени напредак ка видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом, кључним  приоритетом  наведеним  у Мишљењу Комисије о  захтеву Србије  за чланство. Србија и  даље  оспорава  једнострано  проглашење  независности  Косова.

Већ сада је све очигледније раслојавање земаља чланица ЕУ у неколико концентричних кругова, односно различитих нивоа. У неповољнијем положају налазе се бивше социјалистичке земље, а међу њима нарочито балканске и могло би се рећи православне државе.

На овај начин ови избори добијају изразито референдумски значај где председник Републике по ко зна који пут кршећи Устав показује своју антидемократску природу и диктаторски начин владавине