Неопходно је редефинисати наш однос према ЕУ. С обзиром да су лидери три најутицајније европске државе - Немачке, Француске и Италије - као и највиши бриселски званичници недвосмислено изјавили да је дефакто признање тзв. “Косова” од стране Србије кључан услов за наставак нашег приступног процеса, чланство Србије у ЕУ је више незамисливо

"За Бања Луку смо кренули 3. или 4. септембра 1995, у конвоју возила, аутобуса и камиона са неопходном логистиком, од муниције до хране, оним што се зове материјално обезбеђење. Да смо ишли обављати редовне полицијске, а не борбене задатке, сведочи и то што смо носили само лично оружје, без минобацача и тешког наоружања које ПЈП иначе дужи, нисмо се спремали за борбени задатак. Путеви су били закрчени колонама избеглица које су ишле ка Србији, једва смо се пробили до Бања Луке"

 Зато је, поред свега осталог, Вучићева политика толико опасна и фатална, не само по потезима које вуче, него и по атмосфери безнађа, беспомоћности и апатије коју шири. Она убија сваку наду и вољу за отпором – и сугерише да нема друге алтернативе сем мирења са неоколонијалним ропством.

Одборници скупштина општина Косовска Митровица, Зубин Поток Звечан и Лепосавић констатују да привремено треба прекинути протесте на локацији Јариње, иако се не слажу са применом споразума о ИБМ.

Посто је оружаном конфликту дошао крај а Азербејџан дефинитивно ставио под своју контролу Нагорно Карабах, власти у Бакуу планирају да до краја 2026 године врате у ту покрајину више од 140.000 јерменских избеглица. То је потврдио и председник Илхам Алијев рекавши да ће за овај подухват бити потребна значајна средства

Успоставља ли се овде на велика врата принцип да уколико си против увођења санкција Русији, а против тога је више од 80 одсто грађана Србије, да аутоматски можеш да се нађеш на списку и да будеш обележен?

Моћни атлантистички лоби у Шпанији не престаје да се залаже да Шпанија призна Косово. Али, какви су стање и учинци српске „меке моћи“ и културне дипломатије у Шпанији, најважнијој европској земљи која не признаје независност Косова? И шта се тренутно преко две наше главне испоставе - Амабасаде Србије у Мадриду и хиспано-српског културног Удружења „Иво Андрић“, пројектује по питању српског становишта?

 По свој прилици ће се зарада Телекома, која данас храни пензионере, запослене у здравству, школству, култури, телекомуникацијама, захваљујући људима на челу Србије, потрошити негде тамо далеко.  

Уопште, данас се у Србији главна битка бије у главама људи. Јер, наши највећи порази управо су ту започели. Гледамо око себе и видимо да наша економија припада странцима или безобзирним домаћим тајкунима, да сви заједно корумпирају политичаре и да заједно контролишу медије.

Разарања државе и друштва кроз „нову“ законску регулативу и „оптимизацију“ државне управе, већ давно су надмашила штету од бомбардовања. Колико људи је страдало, колико се одселило, колико оболело, колико није рођено, колико имовине је уништено, колико новца опљачкано, колико добара није створено због наопаких законских решења!