Док год се овде власт, макар и јако споро, креће у очекиваном правцу и док год нема убистава новинара и опозиционих активиста, Брисел све друго може да гурне под тепих „стабилности“ и камуфлажног „Прајда“, заклони цоол фикусом у виду ЛГБТ премијерке. 

Требамо се присетити да су и робови имали жељу, да нешто материјално, створено крвљу и сузама, оставе потомству. Запитајмо се, шта то ми остављамо нашим потомцима? Јесмо ли ми без жеља и љубави према њима? Сем дужничког и колонијалног ропства, да ли им још нешто остављамо?

Шта би било разумније него покушати наћи неки компромис, којим би Србија избегла понижавајуће кршење сопствених закона, а истовремено неутралисала бар део притисака нама ненаклоњене администрације. Ових милион долара требало је да буде управо тај компромис.

Наведена Декларација од 02. маја 2023.године, представља наставак политике предаје, са несагледивим последицама. Међутим, начињени кораци, јасно указују да су процеси у тој мери одмакли да више нису реверзибилни. Уосталом, ако се српско друштво помирило за признањем тзв. Косова, зар је проблем у обештењу тзв. Косова

Он већ јавно показује велики страх, оптужује све око себе да су га издали, а своје најпоузданије партнере из СПС-а да су лопови који су опљачкали државу. Јак је само онолико колико је још легионарска жандармерија спремна да му служи, и колико још креативне памети има његова политичка полиција

У суштини, актуелна СНС власт, на челу са Вучићем, неодољиво подсећа на мађионичара (мада ни асоцијација са уличним шибицарима не би била потпуно неумесна) који непрестано понавља „гледајте у дефицит“ (који се смањује), „гледајте у дефицит“, „не дам Косово“, „не дам Газиводе“ , док поглед посматрача одвлачи са онога што у међувремену заправо ради.

Повереница је имала у виду да приликом испитивања да ли конкретно понашање одређене особе представља акт дискриминације, с аспекта антидискрими-национих прописа, није од значаја да ли је та особа имала намеру да дискриминише.

Да би се избегла глобална катастрофа, страх мора да се врати у политику и јавно мнење - у нуклеарном добу то је једина гаранција за опстанак човечанства

Скандал са Убером, америчком технолошком компанијом, иако само врх леденог брега, до сржи је оголио суштину Европске уније и њених лидера

Откако је корпорација „Дизни“ претворила издавача стрипова „Марвел“ у рудник злата који јој сваке године доноси милијарде долара, све друге продуцентске куће у свету су, са мање или више успеха, потрчале да се, како год знају, и саме „огребу“ о овај успех, и пронађу неку своју „златну коку“ која би им на сличан начин „штампала паре“ као што је то случај са прослављеном „Дизнијевом“ франшизом.