Ушли смо у еру глобалне конкуренције која је ублажена потребом за сарадњом и страхом од сукоба. Главни протагонисти су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници са једне, и Кина и Русија са друге стране

Последице покушаја ребрендирања АВ ће на крају свих крајева платити грађани Србије

Да ли у властитим колекцијама имате књиге – духове? Аутор ових редова посједује два таква романа – “Расуло” Боре Ћосића и “Уклетог Србијанца” Ивана Ивановића.

Оно што данас имамо је дакле комбинација слабог раста и значајног повећања неједнакости. Резултат свега овога може бити мала мањина великих победника и велики број губитника. Али, такав исход би био избор, а не судбина. ‘Техно-феудализам’ није неизбежан резултат.

Ово није крај, већ почетак. Бреша је пробијена и у дискриминисане групације увршћене су особе одређене сексуалне оријентације. У следећем кораку, антидискриминација више неће бити довољна. Захтеваће се равноправност. Рецимо, у склапању бракова или у усвајању деце.

Зато је и велики историјски изазов пред грађанима који из најплеменитијих намера учествују у овим  опозиционим протестима користећи основно право на побуну  али и опозиционим странкама садржан у неопходности да се  пробуђена енергија усмери ка борби за слободне и демократске изборе, формирање прелазне техничке владе  и захтевање оставке председника  Републике А. Вучића

Редакција сајта Суботичке.рс добила је од извора, за ког оправдано сматра да је поуздан, информацију да је током лета у суботичкој болници забележен повећан број случајева мртворођене деце. Мртворођенчади било најмање десет и да се о томе тенденциозно ћути

Наравно, нема тог „породичног блага“ нити те „златне коке“ коју лоше управљање не би могло очерупати и упропастити. Али то није аргумент да се сви преостали државни ресурси распродају, већ разлог више да се, за промену, њима покуша домаћински управљати.

Ултиматум од седам тачака који су у Србију донели немачки парламентарци представља континуитет немачке политике према Србији, која је кроз цео двадесети век заснована на уценама, сматра писац и народни посланик Синиша Ковачевић.

Највећа политичка дебата данашњице води се о „неодложној потреби“ за јединственом глобалном економијом, њеним последицама по радна места, демократију, људско благостање, културну разноликост, еколошки утицај. Прогресивисти, односно левичарски усмерени критичари глобализације сматрају да је она наметнута од стране богатих, те да није била демократски избор људи света