Uspostavlja li se ovde na velika vrata princip da ukoliko si protiv uvođenja sankcija Rusiji, a protiv toga je više od 80 odsto građana Srbije, da automatski možeš da se nađeš na spisku i da budeš obeležen?

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) ne može biti izuzeta od kritika, ni akademske zajednice, ni društva kojem pripada, i dužna je da svaku zamerku pažljivo razmotri, pa i povodom tekućeg izbornog procesa, ali ne i kada su u pitanju neistine, insinuacije i uvrede, ukazuje u saopštenju Izvršni odbor SANU.

Gojaznost je za protekle dve decenije u zemljama EU uvećana za 50 odsto, dok je u Srbiji skočila za čak 60 odsto, a kod naših mališana i više. Veličina porcije u Srbiji je pre 20 godina iznosila 333 kalorije, a danas čak 590 kalorija. 

Društveni napredak se u našim drugosrbijanskim medijima izjednačava sa brisanjem svih verskih, tradicijskih i nacionalnih razlika, a modernizacija shvata kao puka unifikacija i standardizacija celokupnog života – čak i verskih običaja!

Verovatno ćemo tek u budunoćnosti moći da sagledamo značaj ličnosti i ulogu Olega Dzize u razvoju rusko-srpskih odnosa, jer je o mnogim stvarima još uvek prerano govoriti. Ali već sad nema sumnje da ovaj čovek zaslužuje ulicu koja će nositi njegovo ime.

 Netransparentnost odnosno, konsekventno, odsustvo relevantnih informacija je verovatno razlog što ni pristalice ni kritičari nisu do danas predstavili neku sveobuhvatnu i detaljnu analizu postojećeg sistema stranih investicija.

 Ovde bi se moglo dodati i naše skorašnje iskustvo sa objavom navodnih rezultata potpuno izmišljenog NSPM istraživanja, koje je evidentno plasirano sa ciljem da se preventivno dezavuišu naši pravi rezultati. 

Srbija  je  ostvarila određeni napredak ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom, ključnim  prioritetom  navedenim  u Mišljenju Komisije o  zahtevu Srbije  za članstvo. Srbija i  dalje  osporava  jednostrano  proglašenje  nezavisnosti  Kosova.

Već sada je sve očiglednije raslojavanje zemalja članica EU u nekoliko koncentričnih krugova, odnosno različitih nivoa. U nepovoljnijem položaju nalaze se bivše socijalističke zemlje, a među njima naročito balkanske i moglo bi se reći pravoslavne države.

Na ovaj način ovi izbori dobijaju izrazito referendumski značaj gde predsednik Republike po ko zna koji put kršeći Ustav pokazuje svoju antidemokratsku prirodu i diktatorski način vladavine