Две државне кафилерије, “Напредак” у Ћуприји и “Протеинка” у Сомбору нису се појавиле ни на једној од досада спроведених јавних набавки. Прва има дневни капацитет од 68 тона на дан, а друга 53 тоне на дан.

Када се већ буде налазио у Немачкој, Вучић би могао мало да се распита како се треба поставити према случају оспоравања аутентичности доктората члана владе, с обзиром да је невоља слична Стефановићевој задесила и немачког министра одбране 2011. године, који је био приморан да поднесе оставку.

Конфликт у Украјини постао је рат исцрпљивања који карактеришу војске укопане у ровове, напади у људским таласима, артиљеријски баражи и значајан број жртава на обе стране. У таквој врсти конфликта побеђује онај који своје економске потенцијале, укључујући и војну индустрију, може у већој мери да претвори у предност на војном терену.

Не треба изгубити из вида ни чињеницу која се тиче подстрекавања на лажно пријављивање. Ако  је адвокату наређено да поднесе ову пријаву, онда је наредбодавац подстрекач

Медији нису јавили да ли је одлука о “брисању” Дучића из списка београдских улица донета једногласно, или је можда било и одборника који су захтевали од Комисије да објасни сврху њеног предлога. 

Само то да када „мека моћ“ одради добро посао онда дивизије, жртве, патња и погибељи можда нису ни потребни. С тим да ће Руси и Срби, као и обично, ту мудрост научити на тежи начин – и на сопственој кожи.

Дефрагментација светске трговине последица је неколико вишегодишњих трендова. Прво је дошло пада, а потом драстичног успоравања размене на глобалном нивоу што је повезано са последицама Велике рецесије 2008-09, снажан ударац глобализацији био је трговински рат Вашингтона против Пекинга од средине 2018, да би од почетка 2020. пандемија Ковид-19 изазвала драматичне прекиде производње и ланаца снабдевања широм света, што се практично поновило од фебруара 2022, са ратом у Украјини и западним ембаргом Русији. Да ли сведочимо деглобализацији или глобализација стагнира?

Оно што обојица не могу да схвате јесте да новац није све. Данас, иако су одавно сишли са власти и Војислав Коштиница и Борис Тадић слободно могу да се шетају Београдом. За ову двојицу после силаска са власти нисмо сигурни да ће бити на слободи. 

Бриселски споразум је био родно место и тајна опстанка владе Вучића и Дачића (а врло вероватно и узрок њеног формирања). Због тог потписа је званични Београд добијао позитивне извештаје у Бриселу и Вашингтону, због тога је добијен датум за почетак преговора са ЕУ и због тога је власти гледано кроз прсте за неке „ситнице“ у медијској и правосудној сфери.

Шта нам то говори. Расход по становнику у Србији је код прве групе земаља већи само од расхода по становнику Албаније, Доминиканске републике и Ирана. Србију по овом параметру поредећи са другом групом земаља аналитички и стручно је више него неозбиљно.