">Негативни ефекти једностране примене ССП-а из године у годину све су већи. Србија на тај начин годишње губи више новца него што ће га уштедети смањењем плата и пензија. Наиме, 2008. године, пре једностране примене ССП-а, у српски буџет се од царина слило око 800 милиона евра, а ове неће ни 260 милиона евра.

Све је почело на велики српски празник Ђурђевдан. Од тада бележимо следећи редослeд српских страдања у зони одговорности 8. оперативне групе, а од 1. јануара 1995. под новим називом, 28. дивизије Армије БиХ.

Док је некада хтела да буде мисионар који по свету „покрштава невернике“, Европа је данас све више присиљена да живи у оквиру „свог манастира“, у ком важе сопствена правила, док је изван неки други свет који функционише по другим принципима.

Поглед на само један "аналитички" текст Вашингтон поста довољан је да се читалац увери у размере, перфидност и малициозност антируске пропаганде с једне, и сав суноврат западног јавног мњења с друге стране

Снајдер у оба своја филма овај мотив захвата беспрекорно, и слика политичке институције америчког друштва као опседнуте моћу, бескрајно параноичне, и вечито спремне да на сваку непознаницу и неизвесност реагују агресивно.

Ако им и тај „спин“ прође, онда збиља може проћи све, и за свакога. Заиста је огавно гледати како они који су све издали и због шаке власти и тапшања по рамену од стране оних које су сами означавали за крвнике своје земље и народа, и који су преверили и пљунули на све у што су веровали

 Битно је то да се сада у Украјини води жестоки рат, по оцени Кијева и његових покровитеља који су га иницирали- агресиван са руске стране, а по оцени Москве изнуђен, наметнут и срачунат на уништење, покоравање или поделу Русије на више области које би биле у вазалном односу према западним државама

Није Владимир Владимирович Путин забио нож у леђа Србији него Србија забија нож у леђа Русији у моменту када се цео Запад устремио на њу. Први пут у својој историји Србија се налази у супротном табору од Русије

 Из „турског доба“ редитељ нас води епохом новије историје, слободноуметнички бирајући сцене и теме. Тако, публика ужива у оперском гласу аустроугарског официра или сазнаје о атмосфери у „маџарицином“ локалном хотелу, уједно куплерај-крчми предратној и поратној.

Ова власт, наиме, непрекидно живи од кампања и критике претходника – истини за вољу, то су радили и они пре њих, непрестано се вадећи на „деведесете“ и Милошевића – чак и када ради исто, или горе од претходника. Живи се од кампање до кампање, од обећања до обећања, од реконструкције до реконструкције.